Pravda

Kako navode, Pariz, Moskva i Vašington razvijaju sve jače veze u zajedničkoj borbi protiv Islamske države. Tri baltičke zemlje koje su do 1991. bile u sastavu Sovjetskog saveza - Estonija, Letonija i Litvanija - posebno je uplašila aneksija Krima od strane Rusije prošle godine i brinu ih teritorijalne ambicije Rusije, prenela je agencija AFP. Zajedno sa Poljskom, taj "baltički trio" zagovara krajnju čvrstinu prema zvaničnom Kremlju, a oni takođe strahuju da bi konflikti u Ukrajini i Siriji mogli da prestanu da se posmatraju odvojeno. "To su različite krize i ne smemo ih povezivati, one se moraju razmatrati odvojeno", izjavio je za AFP šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus i dodao: "Neprihvatljivo je govoriti o nekoj trgovini, ustupcima ili sferama interesovanja." Francuski predsednik Fransoa Oland je ove nedelje pozvao na uspostavljanje široke koalicije protiv ID nakon nedavnih terorističkih napada u Parizu, a odgovornost je preuzela Islamska država. Rusija je u prošli četvrtak saopštila da bi bila spremna da sarađuje sa tom koalicijom, pod uslovom da njene članice poštuju suverenitet Sirije. Takva saradnja ne bi preterano obradovala baltičke zemlje. "Litvanija neće učestvovati u bilo kakvoj novoj koaliciji u kojoj će učestvovati ili bi želela da učestvuje Rusija", izjavila je predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite. "Rusija i dan danas okupira teritoriju jedne zemlje i vodi rat u dve zemlje, Ukrajini i Gruziji", istakla je ona u petak, nakon sastanka sa svojim baltičkim kolegama u odmaralištu Palanga na zapadu Litvanije. Letonsko Ministarstvo spoljnih poslova je u petak saopštilo da bi "baltičke zemlje trebalo stalno da podsećaju svet na ilegalnu aneksiju Krima. Borba protiv terorizma i razrešenje konflikta u Siriji ne bi trebalo da se dogode na štetu Ukrajine". Članovi nove konzervativne vlade Poljske su se za sada uzdržali od komentara, iako se o temi saradnje Zapada sa Rusijom naširoko govori u medijima. "Potreba da se reši problem ID ne bi trebalo da promeni našu poziciju prema Rusiji", izjavio je poslanik poljske opozicione Civilne platforme Marcin Kjervinjski. "Iako zvanično nije predloženo, Moskva se nada da bi, ako koalicija protiv ID ugleda svetlost dana, pritisak po pitanju Ukrajine mogao da popusti i da bi jedan broj zemalja mogao da kaže 'pošto se borimo zajedno, sankcije ne treba obnoviti'", ocenio je za AFP poljski analitičar Vojćeh Lorenž. Evropska unija će sledećeg meseca razmotriti da li da produži ili ukine sankcije uvedene Rusiji zbog aneksije Krima. Diplomatski izvori iz Brisela navode da će one biti produžene, ali nije jasno koliko.