Pravda

Ministar za Evropu u vladi Velike Britanije ističe da je u ovom trenutku ključno da se briselski dijalog, bez obzira na sve probleme, nastavi. Da li neslaganja Britanije i Srbije povodom ulaska Kosova u Unesko i rezolucije o Srebrenici u SB UN mogu da ostavi neke posledice na odnose dve zemlje? - Mislim da su odnosi trenutno dobri. Nikoga u Srbiji ne iznenađuje da mi podržavamo državnost Kosova i njegovo članstvo u regionalnim i međunarodnim organizacijama. Podržavamo i dosadašnji napredak u dijalogu, ali želimo da vidimo i Srbiju i Kosovo da udvostruče napore ka daljim sporazumima. Proširenje EU nosi u sebi pretpostavku da na kraju i Srbija i Kosovo pronađu način da žive jedni pored drugih. Hoće li na kraju tog puta Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova? - Nije na Britaniji da se nameće u odnosima Beograda i Prištine tako što će reći kako da se to tačno uredi. Ipak, u otvaranju procesa pridruživanja EU zapisano je da treba da postoje dobri odnosi sa susedima. Zato Srbija treba da ih ima sa svima, uključujući Kosovo. Da li će prva pregovaračka poglavlja Srbije sa EU biti otvorena do kraja ove godine? - Ne mogu da predvidim tačan datum, verujem da je poglavlje 35 (o Kosovu) blizu završetka. Šta mislite o balansiranju Srbije između NATO i Rusije, kao i o činjenici da Srbija Rusiji ne želi da nametne sankcije? Da li ste zabrinuti zbog ruskog uticaja? - Zabrinutost nije prava reč. Mislim da je Rusija odlučila da tretira Evropu kao strateškog neprijatelja, a ne kao strateškog partnera, a akcije koje preduzima u Ukrajini su veoma opasan presedan. Ipak, mi nastojimo da imamo civilizovane odnose s Rusijom jer je ona jedna od glavnih sila danas. Kada su u pitanju odnosi Srbije i Rusije, postoji dosta istorijskih, kulturnih i religijskih veza, i to razumemo. Međutim, činjenica je i to da Srbija ima značajno veću robnu i trgovinsku razmenu sa EU nego s Rusijom. Zato i verujemo da je u interesu Srbije da nastavi sa evropskim integracijama, što će zahtevati dalje reforme. Kako, po vašem mišljenju, Srbija reaguje u trenutnoj izbegličkoj krizi i kako taj problem može da se reši? - Ne kritikujem to kako se Srbija nosi sa ovim problemom jer postoji veliki izazov za sve zemlje zapadnog Balkana. Ne verujem da postoji brzo rešenje. Moramo da se pozabavimo time što milioni ljudi u Africi i istočnoj Aziji osećaju da su u opasnosti iz političkih razloga. Roditelji male dece misle da se treba upustiti u rizik prelaska morske granice kako bi obezbedili sigurno utočište. Moramo da razmislimo i o tome šta radimo u njihovim zemljama, da pomognemo u doniranju humanitarne pomoći, ponovo izradimo inkluzivnu političku strukturu, bolju ekonomsku situaciju i veću zaposlenost jer će se na taj način ljudi osećati manje očajnim i manje spremnim da odu. To je jedina racionalna dugoročna strategija. Kako Srbija može da pomogne u borbi protiv terorizma? - Treba da sarađujemo jer imamo zajednički interes u borbi protiv terorizma. Ključni deo sporazuma o pridruživanju Srbije i EU su poglavlja 23 i 24, koja se odnose na uspešnu reformu pravosuđa i srpskog bezbednosnog sistema. Ako osećaju da je napravljen dobar pomak u vladavini prava i rešavanju problema korupcije, ostale zemlje EU će biti sigurnije da dele svoje informacije sa Srbijom. Srbija treba da intenzivira saradnju koja već postoji.