Pravda

Ali, to ipak nije bila zvanična poseta ruskog predsednika. Iranska televizija "Press" navodi da je ovo prva Putinova poseta Teheranu posle osam godina, koja dolazi u osetljivom trenutku. Bilateralna saradnja u borbi protiv terorizma u Siriji i Iraku, kao i suprotstavljanje sankcijama, koje je Zapad uveo obema državama, priližili su Rusiju i Iran. Uzgred, ruski predsednik je 23. novembra potpisao dekret kojim se ukida zabrana isporuke dobara, materijala i opreme Iranu. Ekonomski saradnja i komercijalni interesi su, međutim, samo deo zvaničnog dnevnog reda. Vladimir Putin se sastao sa iranskim predsednikom, kao i sa vrhovnim vođom Irana, Ajatolahom Kamneijem. Dogovarao je jačanje geopolitičkih, strateških i vojnih veza između dve zemlje. Situacija na Bliskom istoku je, takođe bila jedna od tema Foruma, jer su teroristi Islamske države napali neke države (Egipat, Libija), druge države se protiv njih bore (Iran, Rusija), dok treće i dalje podržavaju militante (Katar). Irak, je u GECF-u država-posmatrač, a delovi Iraka su pod kontrolom terorista. Iran i Rusija, naravno, imaju mnogo zajedničkih ciljeva kada je u pitanju bezbednost na Bliskom istoku, mada ima i nekih razlika. Iran podržava svoje saveznike Šiite, dok Rusija podržava svoje partnere Sunite, koji ni na jedan način nisu povezani sa teroristima, niti finansiraju bilo kakve remetilačke poslove u Rusiji. Prošle nedelje je i vojna saradnja dve zemlje postala intenzivnija. Nedavno su Vazdušne snage Irana, uključujući lovce F-14 Tomkat, Mig-29 Fulkram i F-4 Fantom, opratili ruske bombardere dok su preletali iransku teritoriju, pripremajući se za napad na infrstrukturu Islamske države. Rusija planira da prebaci u Iran neke od svojih novih sistema naoružanja. Nedavno se intenzivirala ekonomska saradnja Rusije i Irana. Ruski ministar finansija, Anton Selivanov je na sastanku sa Mahmudom Vaezijem, 16. novembra, rekao da Ministarstvo finansija Rusije planira da proširi saradnju sa Iranom. Navodeći da Rusija pokreće bilionsku kreditnu liniju za Iran, ponovio je da će krediti biti usmereni ka infrastrukturnim projektima, posebno u oblasti transporta i energetike. Po svemu sudeći, biće formirana posebna struktura koja će nadgledati isplate između dve države. Potpredsednik Rusko-iranske međuvladine komisije, Mehdi Mohtasami je rekao 23. novembra da Iran podržava ruski predlog o formiranju investicione banke, na osnovu ekonomskih projekata dve zemlje. Ranije je najavljeno davanje pozajmica Iranu za investiranje u infrastrukturu. Ruski ministar energetike, Aleksander Novak je rekao da je Teheran Moskvi “najznačajniji ekonomski i trgovinski partner”. Dve zemlje su osmislile paket projekata između 35 i 40 milijardi dolara. Iran i Rusija poseduju najveće zalihe svetskih gasnih rezervi, oko 57% ukupne zapremine zajedno sa Katarom. Ruski ministar industrije i trgovine, Denis Manturov će polovinom decembra predvoditi delegaciju rukovodioca nekoliko vodećih kompanija koje će posetiti Iran. Gazprom i Ujedinjena avio korporacija – proizvođač ruskih helikoptera i Suhoja će poslati svoje predstavnike. Ironično je da je Iran bio žrtva sankcija Zapada, koje su uvedene zbog nuklearnog programa. Sada je i Rusija pod sankcijama Zapada zbog konflikta u Ukrajini. Iako su sankcije Iranu i Rusiji različite (sankcije Iranu su odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija), događaji ovih dana pokazuju da će Sjedinjene države i njeni sateliti nastaviti da usmeravaju pristisak na Iran i Rusiju. Vašington veruje da je iranski nuklearni program sekundarni problem, a najvažnije, za unapređenje iransko-američkih odnosa je da Iran prestane da pomaže libanskom Hezbolahu, jer Sjedinjene države Hezbolah smatraju terorističkom organizacijom. Iran i Rusija imaju drugačije mišljenje o ovom pitanju. Ta činjenica će ohrabriti Iran da obe zemlje još približe zajedničke stavove prema zapadnim zemljama. Rusija i Iran će bolje koordinisati buduće zajedničke aktivnosti i to po pitanju mnogo više tema nego do sada. Interes Irana za Šangajsku organizaciju za saradnju, BRIKS i Evroazijski ekonomski savet doprinosi dubljem i, do sada, najusklađenijem procesu građenja multipolarnog sveta.

Pročitajte još:LAZANSKI: Putin nikad ne prašta izdaju, Turska je mali igrač za RusijuLazanski: Ruše Dodika da bi doveli marionete na vlast!PUTIN NA POTEZU: Ovo su tri moguća scenarija ruske odmazde

Izvor: katehon.com