Pravda

Jer, premijer Ahmet Davutoglu je izjavio da ga je o obaranju ruskog aviona obavestio načelnik generalštaba turske vojske. Ankara je još ranije upozoravala da će na svaku povredu svog vazdušnog prostora ubuduće odgovarati rušenjem letelica koje uđu u taj prostor. Dakle, dva turska lovca F-16 bila su u vazdušnoj patroli blizu tursko-sirijske granice, ruski bombarder Su-24 bio je u akciji isto blizu tursko–sirijske granice. Da li je u nekom trenutku „zakačio“ turski vazdušni prostor, ili nije, tek turski lovac F-16 je lansirao rakete vazduh-vazduh i pogodio Su-24. Moskva tvrdi da je Su-24 bio u sirijskom vazdušnom prostoru kada je pogođen, Ankara kaže da je avion pogođen u momentu kada je bio u turskom vazdušnom prostoru. No, avion je pao na sirijsku teritoriju i Ankari će biti sada teško da insistira da je Su-24 ušao u njen vazdušni prostor. U ovakvim situacijama sekunde odlučuju, dok piloti F-16 identifikuju nepoznatu letelicu, dok o tome razmene podatke sa svojom komandom, dok dobiju naređenje šta da urade, i dok lansiraju rakete, avion koji je bio u određenom prostoru može već da izađe iz njega. Nadležna komanda turske avijacije očito se držala ranijeg upozorenja turskog političkog vrha u slučaju kršenja turskog vazdušnog prostora. I postupila po automatizmu. Tehnički ovaj „slučaj“ povlači mnoga pitanja. Naime, na ovim stranicama na početku ruske vazdušne kampanje u Siriji napisao sam da će prvi avion koji će u tom ratu nastradati biti upravo S-24, bilo zbog tehničkog kvara, ili će biti oboren. I pogodio sam. Taj tip aviona ima promenljivu geometriju krila i zbog toga je tehnički kompikovan aparat i bez obzira na kasnije modernizacije prilično je star, ograničene je brzine i manevra, još kada je natovaren bombama i raketama prilično je laka meta, koja teško da može izbeći ispaljene projektile. Inače, oboreni Su-24 pripadao je eskadrili bombardera iz baze Hmejmim južno od Latakije. Kada sam nedavno boravio u toj bazi nisam primetio da bilo koji Su-24 ima lansere mamaca za IC projektile. Doduše, bombarderi Su-24 nisu ni silazili na visine ispod 5.000 metara, koja je neka gornja granica dometa za PV rakete tipa „altigan“, „zipkin“, FIM-43 i „stinger“. Izjave iz Ankara i iz Moskve slažu se da je Su-24 oboren raketama ispaljenim sa turskih lovaca F-16. Istina, prve reakcije Ministarstva odbrane Rusije govore da je Su-24 pogođen sa zemlje, ako je to tako onda bi moglo biti reči o američkim raketama „houk“ i „najk herkules“, kojima raspolaže turska PVO. No, predsednik Rusije Vladimir Putin je potvrdio da je Su-24 oboren raketama lansiranim sa turskih lovaca F-16. Mogle su biti upotrebljene rakete AIM-120AB „amraam“, AIM-95 „sajdvinder“, odnosno „šafir“, ili AIM-7E „sperou“, zavisno od udaljenosti turskih lovaca od ruskog bombardera.Po svemu sudeći, s obzrom da nije bilo nekog vizuelnog kontakta najverovatnije je upotrebljena raketa AIM-120AB „amraam“ sa daljine od najmanje 15 km. Ruski bombarder je dobio pogodak u donju polusferu trupa, što znači negde odmah blizu motora, što opet može da znači da je gađan projektilom AIM-95 „sajdvinder“ sa bližeg rastojanja. Letelica se zapalila, ali se nije raspala, takoreći u komadu je pala na zemlju. Na tv snimcima su vidljiva dva padobrana, Su-24 ima dva člana posade. Na tv snimcima se čuje i mitraljeska vatra, što znači da su sirijski pobunjenici gađali ruske pilote dok su se spuštali padobranima. Verovatno je jedan pilot zvog toga i poginuo. Zašto ruski bombader Su-24 nije imao lovačku zaštitu svojih aviona Su-30, ili Su-27, na zadatku u području gde lete i turski lovački avioni? Zašto posadi ruskog bombardera Su-24 nije javljeno da su turski lovci F-16 u blizini, i da zauzimaju poziciju za lansiranje projektila vazduh-vazduh? Gde je bio ruski sistem ranog radarskog upozorenja, izviđački sateliti, lovačke vazdušne patrole? Gde je bio ruski „avaks“ da sve to prati? Ruska sredstva elektronskog praćenja i prisluškivanja? Da li se sve to moglo i predvideti? Da, moglo se. Zašto je Turska upravo sada pribegla rušenju ruskog bombardera Su-24? Šta je uopšte i trebalo Ankari da sada zaoštrava situaciju oko Sirije izazivajući Rusiju? Zar nije opšti kontekst prilika u tom području borba protiv terorizma Islamske države? I onda usred toga Turska obara ruski avion? Pre svega, Turska je debelo umešana u rat u Siriji, Ankara pomaže sirijsku opoziciju i finansijski i oružjem, Turska želi promenu režima u Damasku. Turska drži otvorenu granicu sa Sirijom za prelaske džihad ratnika koji se bore na strani Islamske države, preko Turske i luke DŽejhan ide šverc nafte koju prodaje Islamska država, a kupuje i Turska po ceni ispod 30 dolara po barelu nafte. U poslednjih 48 sati ruska avijacija je izbombardovala naftna polja, terminale i cisterne Islamske države, čime je ozbiljno ugrožene trgovina naftom preko Turske. Osim toga, ruski avioni su pomogli napredovanje snaga Bašara el Asada prema sirijsko-turskoj granici, što Ankari ne odgovara, jer želi tampon zonu u tom području da bi se nesmetano obračunavala sa Kurdima. Šta će sada uraditi Rusija? Šta će uraditi NATO? Moskva će sada birati vreme i mesto za odgovor. A lepeza mogućih odgovora vrlo je široka, od vojne akcije do turskih Kurda. Putin je jasno rekao da je turska akcija „nož u leđa Rusiji“. A Putin nikada ne prašta izdaju. Da sam na mestu turskih pilota koji su oborili ruski Su-24, promenio bih odmah identitet, lični opis, mesto boravka i posao. Jer, FSB će ih kad tad pronaći. Na Levantu se sve može za 1000 evrića. Dakle, nikakvog velikog rata između Turske i Rusije neće biti, jer Turska je mali igrač za Rusiju. Ni NATO neće zaoštravati odnose sa Moskvom zbog Turske. Vidljivo je to i po reakcijama iz Vašingtona i Londona...

Pročitajte još:LAZANSKI: Rusi pojačavaju udare u SirijiLAZANSKI: Je li neko od Evropljana izašao u crnini da izrazi žalost za poginulim ruskim turistima?Lazanski: Kad su rušili Gadafija, nisu mu verovali da je on jedina brana islamistimaLazanski otkriva da li je Beograd na meti islamista

Izvor: Politika