Eksperti predviđaju da do vojnog konflikta neće doći, ali da ekonomski odnosi mogu ozbiljno da stradaju. Takođe, ocenjuju oni, naglo pogoršanje odnosa sa Rusijom može dovesti i do destabilizacije političke situacije u Turskoj. Rusija i Turska imaju oprečne stavove po nizu pitanja u međunarodnoj politici. Ovo se odnosi na krizu u Ukrajini i situaciju na Krimu i na kiparsko pitanje. Stavovi dveju zemalja se radikalno razlikuju i po sirijskim i po kurdskim pitanjima. Međutim, uprkos ovim razlikama u međunarodnim odnosima, dve zemlje su uspele da pronađu zajednički jezik u ekonomskoj saradnji. Ali, ona sada može u velikoj meri da bude narušena. Prvi udar na turistički sektor Prvi udar bi mogao da bude nanesen turskom turističkom sektoru. Na incident sa ruskim bombarderom već su reagovale velike ruske turističke agencije i turoperateri, koji su odmah obustavili prodaju aranžmana za Tursku. Preporuke da građani Rusije ne posećuju Tursku i odustanu od svojih putovanja dali su i predstavnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova i „Rosturizam“, koji su upozorili da u toj zemlji „terorističke pretnje rastu“. „Tamo nije ništa manje opasno nego u Egiptu“, rekao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je otkazao svoju planiranu posetu Turskoj. Prema podacima Ruskog saveza turističke industrije, trenutno se u turskim odmaralištima nalazi više od 10 hiljada ruskih turista. Nema sumnje da će Turska, čija se privreda u velikoj meri oslanja na turizam, pretrpeti ogromnu štetu zbog gubitka ruskih turista. Prihod turističke grane Turske ocenjuje se na 96 milijardi dolara, što čini 12 odsto BDP-a zemlje (9,8 odsto više od svetskog proseka). Ovu zemlju je 2014. godine posetilo 37 miliona turista, a doprinos ruskih turista turskoj ekonomiji iznosio je 3,7 milijardi dolara, ili oko 12 odsto ukupnih prihoda turske turističke industrije. S druge strane, Turska je godinama bila jedna od omiljenih destinacija Rusa, odmah posle Egipta, i jedina zemlja-članica NATO-a sa kojom Rusija ima bezvizni režim. Po broju turista u Turskoj Rusija zauzima drugo mesto, odmah iza Nemačke: za devet meseci 2015. godine Tursku je posetilo 2,78 miliona Rusa, dok je Nemaca bilo 3,75 miliona. Lani se u Turskoj odmaralo 4,4 miliona ruskih turista. Prema procenama stručnjaka, ako bi svi Rusi odustali od putovanja u Tursku, ekonomija ove zemlje bi u narednih godinu dana mogla da „ostane kratka“ za 2,77 milijardi dolara. Trgovinsko-ekonomski odnosi Incident sa obaranjem ruskog aviona Su-24 mogao bi da utiče na trgovinsko-ekonomske odnose između Ruske Federacije i Turske, upozorio je prvi zamenik ministra za ekonomski razvoj Aleksej Lihačev. „Predsednik će donositi odluke. Ja sada ne mogu da kažem kakve će one da budu — saznaćemo. Teoretski, da (može uticati na trgovinsko-ekonomske odnose između RF i Turske)“, rekao je Lihačev novinarima, ali nije precizirao kakve mere će Moskva preduzeti. Za poslednjih 15 godina Rusija i Turska su napravile neverovatan pomak u ekonomskim odnosima, a robni promet je povećan više od sedam puta — on je sa 4,36 milijarde dolara (2001. godine) „skočio“ na 31,6 milijardu dolara (2014). Rusija je izvezla robu i sirovine u vrednosti od 24,9 milijardi dolara, a uvezla iz Turske — 6,6 milijardi. Prema ruskoj Saveznoj carinskoj službi, u periodu januar-jul 2015. godine promet robe u trgovini smanjen je u odnosu na isti period 2014. godine za 21,5 odsto na 14,4 milijardi dolara. Do ovog pada je došlo zbog devalvacije rublje. Inače, Rusija snabdeva Tursku svojim tradicionalnim proizvodima — gasom, naftom i naftnim derivatima, kao i metalima, ugljem i pšenicom. S druge strane, Rusija iz Turske uvozi hranu, pre svega voće i povrće, građevinske mašine, opremu i materijale, vozila, tekstil i obuću. Član Građanske komore Rusije Pavel Sirčev predložio je da se Turskoj uvedu ekonomske sankcije, naročito embargo na hranu, koji je trenutno na snazi i kada je reč o EU, SAD, Kanadi i nizu drugih zemalja. „Mnogo činjenica govori o tome da Turska kupuje jeftinu naftu od (terorističke organizacije) Islamske države. Zato bi uvođenje restriktivnih mera bilo logično. Govorimo o zabrani uvoza prehrambenih proizvoda“, rekao je Sičev. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi zabraniti uvoz mesa, ribe, mlečnih proizvoda, povrća i voća. Sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji, kako se ispostavilo, samo su bile podsticaj za rusku privredu, pa bi tako i nedostatak turskih prehrambenih proizvoda na ruskom tržištu mogao dodatno da podstakne ruske poljoprivrednike i proizvođače. Gas — adut u rukama Moskve Turska u ogromnoj meri zavisi od ruskog gasa — Rusija podmiruje više od 60 odsto potreba te zemlje i bez ruskog gasa propast bi doživela turska ekonomija, kao i energetska stabilnost zemlje. To je prilično jak adut u rukama Moskve. S druge strane, Turska je drugi (posle Nemačke) potrošač ruskog gasa u Evropi: samo za devet meseci ove godine „Gasprom“ je isporučio toj zemlji 19,9 milijardi kubnih metara gasa. Prošle godine ruski energetski gigant je zaradio 10,2 milijarde dolara od prodaje 27,3 kubnih metara gasa Turskoj, dok bi ove godine mogao da zaradi 7-7,5 milijardi dolara zbog nižih cena „plavog goriva“. Eksperti kažu da bi ruski energetski gigant, ukoliko bi prestao da isporučuje gas Turskoj, mogao da podnese taj gubitak, a da bi to za Ankaru bila ekonomska propast. Međutim, stručnjaci istovremeno konstatuju da raskidanje energetskih odnosa ne ide u korist nijednoj strani. Takođe, sudbina „Turskog toka“ je pod znakom pitanja. Eventualnim gubitkom ovog projekta Turska će lišiti sebe ne samo prihoda od tranzita gasa u Evropu, već i mogućnosti da poveća potrošnju gasa na povoljnijim uslovima i da osigura svoju energetsku bezbednost. Prolaz kroz Bosfor Turska, naizgled, ima adut da zada udarac Rusiji. Teoretski, Ankara bi mogla da ograniči prolaz ruskim brodovima kroz Bosfor i Dardaneli, čime bi bilo ugroženo snabdevanje avio-baze Hmejmim u Siriji. Ipak, prema odredbama odgovarajuće međunarodne konvencije koja reguliše ova pitanja, Turska bi ovaj korak smela sprovesti u delo samo u slučaju da joj preti rat. Osim toga, Turska bi mogla da zabrani Moskvi transport nafte kroz Bosfor, ali to bi, kako ocenjuju eksperti, bila „objava ekonomskog rata ne samo Rusiji, već i potrošačima u EU“. Ostali rizici — od građevine do vojne saradnje Teoretski, Turska bi mogla da utiče na ruski biznis, koji posluje na turskom tržištu. Samo „Lukoil“ ima 700 benzinskih pumpi u toj zemlji, „Gaz“ u turskoj fabrici sklapa oko tri hiljade svojih vozila „Gazela nekst“, „Sberbanka“ je 2013. kupila devetu po veličinu banku u Turskoj — „Deniz bank“ sa 680 filijala u celoj zemlji itd. Ukoliko Turska odluči da zamrzne rusku imovinu to bi, kako ocenjuju eksperti, dovelo do međunarodnog skandala i raskidanja diplomatskih odnosa, a nanelo bi štetu ne samo budžetu Rusije, već i Turske. Zauzvrat, turske građevinske kompanije bi mogle da izgube ogromno i atraktivno rusko tržište, na kojem dobro zarađuju. Procenjuje se da su za poslednjih četvrt veka oni u Rusiji sklopili ugovore vredne 50 milijardi dolara, a s druge strane su u tom periodu samo u Moskvi izgradili oko 24 miliona kvadratnih metara. S druge strane, po oceni turskog ambasadora u Rusiji Gekhana Turana, turski privrednici su investirali oko 10 milijardi dolara u ruske projekte. Osim toga, ima nagoveštaja da će vojna saradnja dveju zemalja biti prekinuta. „Nakon što je turska avijacija u Siriji oborila ruski borbeni avion, Moskva je odlučila da prekine vojnu saradnju sa Ankarom“, izjavio je jedan neimenovani ruski zvaničnik.
Izvor: rs.sputniknews.comPročitajte još:
