Pravda

Ovaj plan je, kako se saznaje, u pozadini medijskih spekulacija u južnoj srpskoj pokrajini, po kojima je Srbija, navodno, podnela zvaničan zahtev Evropskoj uniji da preuzme kontrolu i nadzor vazdušnih usluga na teritoriji KiM, kada istekne rok u kom to obavlja Mađarska. Taktika Albanaca je, u stvari, da iskoriste iskrenu želju našu strane da se uvede avio-linija Beograd - Priština, o čemu će se uskoro i pregovarati, i da se ova praktična i životna tema podvede pod statusno pitanje u kom će lomiti koplja i oko kontrole kosovskog neba. Ovim povodom, Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u četvrtak je saopštio da je pitanje kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora (ispod 8.000 metara) "statusno" i da se tiče suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, a "pozicija Srbije u vezi sa tim je definisana Ustavom". - Pitanje kontrole nad donjim slojem vazdušnog prostora različito je i odvojeno od pitanja uspostavljanja avio-saobraćaja između republičkog i pokrajinskog glavnog grada, koje je prevashodno komercijalno i za koje je moguće naći rešenje u dijalogu. Srbija je zainteresovana za obnavljanje letova između Beograda i Prištine posle 16 godina, koje je u interesu obe strane i svih građana - naveo je Đurić. Srbija je i 2013. godine aplicirala za kontrolu neba nad Kosovom, kao i Albanija, Makedonija, Italija i Austrija, ali je veće NATO ovaj posao poverio mađarskoj firmi "Hungarokontrol". To je privatna kompanija koja isti posao radi i u Mađarskoj. Ona ima ugovor od pet godina, s mogućnošću produženja, i kontroliše letove u gornjem i srednjem pojasu. Za prilaze aerodromu nadležna je Priština, dok Kfor nadgleda i odobrava prelet vojnih letelica. Tokom pregovora 2013. NATO je izneo i mogućnost da Albanija, Srbija i Makedonija zajedno kontrolišu vazdušni prostor Kosova, pri čemu bi svaka od ovih država dobila po parče kosovskog neba. Priština je taj predlog odbila, ne pristajući da Srbija kontroliše letove iznad pokrajine. Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, kaže da nije tačno da je Srbija u septembru tražila da preuzme kontrolu i nadzor vazdušnih usluga na KiM, već da je tada bilo reči samo o uspostavljanju avio-linije Beograd - Priština: - "Koha" je preuzela model ponašanja nekih medija, koji poluistinama proizvode direktne političke posledice, a ovde je verovatno namera bila da se podstakne strah od srpske kontrole nad Kosovom. Janjić napominje da će, kada istekne mandat Mađarskoj, biti raspisan međunarodni poziv za novog "kontrolora" i da na njega može da se prijavi Srbija ako za to nađe ekonomski inetres, ali i Kosovo, kao i neko treći. Kosovo i Metohija je, inače, ostalo u administrativnim granicama beogradskog regiona kontrole letenja tzv. FIR Beograd. Na prostoru bivše Jugoslavije postoje samo dva velika centra oblasne kontrole letenja - Beograd i Zagreb. Pojas iznad 8.700 metara, odnosno gornji vazdušni prostor KiM, za civilne letove bio je zaključan od 1999. do prošle godine, kada je otvoren za prelet aviona. Nebo nad Kosovom do tada je kontrolisao NATO, a svi vazduhoplovi morali su da obilaze pokrajinu, što im je stvaralo velike gubitke. Prilaz prištinskom aerodromu nije bio moguć sa severa, pa su avioni pre sletanja bili prinuđeni da prave široke zaokrete iznad Makedonije i Albanije.