Pravda

Erdoganovo neo-otomansko carstvo se prostire od današnje moderne "Islamske države" preko Turske do BiH, "Kosova", Albanije, Kavkaza, Afganistana i druge azijske i afričke "braće". Metode vladavine viđene za vreme Otomanskog carstva i danas u neo-kalifatu su iste - nasilne, brutalne, monstruozne, nečovečne, bezbožničke i "religijski" našminkane. Putinove poruke sa Samita G20 postale daleko jasnije Kada je ruski predsednik, Vladimir Putin, nedavno na Samitu G20, pre rušenja ruskog aviona na sirijsko-turskoj granici, govorio o "sponzorima Islamske države", sigurno je da se Erdogan odmah prepoznao. Tačnije, jasno je sada zašto je Putin baš na Samitu G20, odnosno, zašto je baš u Turskoj, u Antaliji, gde se samit i održao, govorio o "sponzorima Islamske države". Erdoganu je bilo predočeno u oči pred svima da u Moskvi raspolažu svim informacijama o delovanju "Islamske države" i ulozi Turske u razvoju ove globalne džihad sekte - na krajnje lukav, kako to samo Rusi znaju, način. Turski lider je na Samitu G20 sigurno preživeo tihi infarkt posle Putinovih reči o tome da postoji 40 zemalja koje su sponzori Islamske države, kao i da su "neke od članica G20" među tih 40 "Ali Babinih razbojnika" koji pokreću globalni džihad. Erdogan pada u paniku i kreće ludilo. Znao je Erdogan da mu je "odzvonilo" čim je Putin u sred Turske prozvao "sponzore Islamske države". Erdogana su za sponzorstvo Islamske države još 2014. godine prozivale i zvanične američke vlasti. Javni trezor SAD-a i Komitet spoljnih poslova SAD-a. Turska je u oba slučaja jasno označena kao jedan od ključnih igrača na tržištu crne nafte koje funkcioniše u Siriji, odnosno, putem struktura onoga što se zove "Islamska država". Putin je, opet ne slučajno, istakao da je u borbi protiv islamističkog terorizma i Islamske države najbitnije preseći kanale crnog tržišta nafte putem kojeg se finansiraju džihadisti. Sponzor "globalnog džihada" koji je "članica G20" se odmah javio. I to upravo kao lopov i kao zločinac. Podmuklo je srušio ruski Suhoj, ali ne da bi iskalio svoj bes, nego da, vođen logikom "pomračenog uma" i otupele savesti, pokuša da izazove sukob Rusije i NATO alijanse, a svoje raskrinkane radnje vezane za Islamsku državu stavi pod tepih, te izigra NATO članice da ni manje ni više nego praktično "pođu u džihad". NATO u službi Islamske države Putin je posle rušenja ruskog Suhoja, shodno svemu i celoj novonastaloj situaciji, poslao jasnu poruku Zapadu i rekao da "Turska pokušava NATO alijansu da stavi u funkciju ostvarivanja ciljeva Islamske države". I to je trenutak kada se NATO - bez ikakve sumnje - cepa na najmanje dva dela. Proruski i proturski. Praktično, rađa se antiteroristički blok i teroristički blok. NATO nije mogao da sastavi zajedničko saopštenje, a francuski predsednik, Fransoa Oland, ojačava saradnju sa Rusijom i pored toga što Rusija proglašava da nema ništa od zajedničke velike koalicije protiv Islamske države, te da "Zapad nije spreman" da sa Rusijom oformi takvu koaliciju. Zlikovac Erdogan - kratkovidi mračni krvavi džihad um - pokušava NATO da povede u džihad i stavi pod šapu Islamske države. Bez obzira da li kod dela članica NATO alijanse postoji želja da se Rusija ugrozi, pa makar i na takav podmukao način koji želi Erdogan, neće moći. Jednostavno, evropske države poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske su daleko ozbiljnije nego što to Erdogan zamišlja i političko-društvena stvarnost briše čak i teorijsku mogućnost da se nešto tako desi. Najizvesnije je to da Turska bude izbačena iz NATO alijanse i to bi bilo jedino realno rešenje, ukoliko NATO alijansa i njeni lideri nameravaju da održe i najmanji princip od mnogih na kojima je osnovana, a to je princip elementarne logike stvari, te da zadrže podršku svojih građana i očuvaju osnovnu stabilnost u Evropskoj Uniji i uopšte na Zapadu. Turska mora biti kažnjena minimalno sa višegodišnjom suspenzijom članstva do daljnjeg, a Rusija ne sme pristati ni na kakav dalji razvoj saradnje sa vojnim savezom koji uključuje Tursku, odnosno, ovakvu Tursku na čelu sa Redžepom Tajipom Erdoganom. KFOR na Kosovu, TFOR u Turskoj Erdogan tvrdi da Putin govori neistinu i da će se povući sa mesta lidera države ukoliko se dokaže da ima ikakve veze sa finansiranjem Islamske države. Istovremeno, on kaže da Sjedinjene Američke Države poseduju dokaze da Rusija preko crnog tržišta nafte finansira Islamsku državu, optužujući Rusiju da operacije vazdušnih udara koristi za zaštitu Bašara el-Asada i za napade na "umerenu opoziciju". Putin je rekao da teorijski gledano postoji mogućnost da turske vlasti nisu upoznate sa mehanizmima crnog naftnog tržišta Islamske države koji se odvijaju u Turskoj. Sa druge strane, Rusija je na račun Turske iznela direktne i teške optužbe, Putin je odbio da razgovara sa Erdoganom, a ruski vojni vrh je izneo tvrdnje da je napad pripremljen unapred i da je ruska avijacija sačekana u zasedi, te da su pri tome turski avioni ušli u vazdušni prostor Sirije, a da su ruski bili na 5.5 kilometara od turske granice. U svakom slučaju, čak i da se ove mutne radnje odvijaju u Turskoj bez znanja Erdogana i državnog vrha Turske, što je veoma teško zamislivo, Erdogan mora da se povuče sa mesta predsednika, a da istovremeno omogući NATO alijansi i međunarodnoj zajednici da stave pod svoju upravu i kontrolu vojne i pravne mehanizme Turske u cilju nastavka borbe protiv Islamske države i prekida sistema finansiranja Islamske države, odnosno, uništavanja crnog naftnog tržišta na prostoru Iraka, Sirije i Turske. Neprijateljsko ponašanje, čak i u prvim trenucima posle rušenja Suhoja kada su se prvo obratili NATO alijansi umesto Rusiji - mimo svih protokola i van duha dobrih prijateljskih i partnerskih odnosa, svedoči protiv Erdogana.

Pročitajte još:Oland pozvao britanske poslanike da podrže udar na džihadisteDŽihadisti u Parizu koristili srpsko oružje

Izvor: Pravda