Incident u vazdušnom prostoru prilikom obaranja ruskog vojnog bombardera "su-24", koji se desio 25. novembra, za sada pod još neutvrđenim okolnostima, postavlja mnoga pitanja u vazduhoplovnoj pravnoj teoriji i praksi rata. Pre svega, da li je ruski avion bio u turskom vazdušnom prostoru ili se obaranje desilo u sirijskom vazdušnom prostoru, koji su povredili turski lovci f-16. Piše: Predrag Pejčić
Sa stanovišta međunarodnog prava značajno je, isto tako, poštovanje pravnog položaja pilota koji su iskočili iz oštećenog aviona, to jest katapultirali se, i uz pomoć padobranskih gurtni nameravali da se spasu. Pitanje napuštanja aviona koji je pogođen, to jest u nevolji je, uvek se dovodi u vezu s pravnim statusom posade. Ovde je jasno da su snage pobunjenika, kao što je prikazano na "Jutjubu", pucale na pilote dok su oni bili u vazduhu i van aviona, te tako nemoćni da se brane, s obzirom na to da su bili nezaštićeni od momenta katapultiranja. Status pilota od momenta napuštanja aviona u nevolji, dok se ne dodirne tle, regulišu pravila Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih sukoba, o čemu u Protokolu 1 stoji: "Nijedna osoba koja iskače padobranom iz vazduhoplova u nevolji ne sme da bude predmet napada za vreme iskakanja." Ruski piloti, dok su se spuštali padobranima, nalazili su se u očiglednoj situaciji da su bili nesposobni za borbu (bors de combat – van borbe), i uživali su status zaštićene osobe. Akt otvaranja vatre na pilote koji se spuštaju na zemlju padobranom smatra se nečasnim i nedostojnim aktom svakog borca na zemlji. Takvih slučajeva je i ranije bilo mnogo, na primer u vreme klipne avijacije, kada su piloti, pošto su oštetili avion protivnika, gađali pilote koji su iskakali, a zatim kružili oko njih dok ih nisu nezaštićene na padobranima usmrtili. Pravilo da se piloti, dok se spuštaju padobranom ne gađaju i ne ubijaju prošireno je u praksi ratovanja, jer posle spuštanja na zemlju, na teritoriju koju kontroliše protivnička strana, pilot ima mogućnost da se preda pre nego što postane meta. U ovom najnovijem slučaju, pretpostavlja se da je jedan ruski pilot ubijen dok je bio u vazduhu na određenoj visini blizu zemlje, dok je drugi preživeo. Zabeleženo je da je otvarana vatra i na ruski helikopter i jedan član posade je takođe ubijen, iako je helikopter bio u službi spasavanja i traganja. Možda je imao i vidne oznake crvenog krsta, pa je i on, po međunarodnom pravu, trebalo da bude zaštićen. Tokom ratova preduzimane su nepopularne mere odmazde zbog napada na pilote koji se spasavaju padobranom. Nemci su putem note u Drugom svetskom ratu obavestili Francuze da će za svakog ubijenog pilota streljati 50 francuskih civila. Američka avijacija je u Vijetnamu upotrebljavala zabranjene napalm-bombe kao odmazdu za njihove ubijene – prethodno katapultirane pilote. Za sada se ne zna da li je ubijeni ruski pilot bio ranjen dok se spasavao, što mu je davalo i status ranjenika, koji je takođe zaštićen po međunarodnom ratnom pravu. Status padobranca koji su koristili ruski piloti zaštićeno je sredstvo spasavanja, analogno osobama u čamcima na moru, za razliku od vazdušno-desantnih jedinica, kojima je padobran borbeno transportno sredstvo.