Pravda

Sagovornici iz opozicije smatraju da je balansiranje i neutralnost na kojoj se zasniva sadašnja spoljnopolitička pozicija neodrživa u kontekstu najnovijih sukoba u svetu, dok pripadnici nekadašnje vlasti iz vremena Slobodana Miloševića imaju stav da je reč o jedinoj mogućoj opciji za Srbiju. Na pitanje koliko dugo će još Srbija moći da vodi ovakvu spoljnu politiku okrenutu i Rusiji i Zapadu nakon obaranja ruskog aviona u Siriji i zaoštravanja odnosa sa NATO, bivši predsednik Srbije, sada lider opozicionog SDS Boris Tadić, ističe da Srbija mora da vodi izbalansiranu spoljnu politiku i u skladu sa svojim interesima. "Spoljna politika mora da prati i ekonomske interese, a poznato je da Zapad više nije najsnažniji ekonomski centar moći. Takođe, spoljna politika Srbije ne može da bude u asimetriji u odnosu na politiku Brisela i mora da nastavi saradnju u Partnerstvu za mir NATO, ali i odluči u jednom trenutku da li će biti članica NATO ili ostati neutralna kao pojedine evropske zemlje", navodi Tadić osvrćući se da je još on tokom svog predsedničkog mandata formulisao spoljnu politiku baziranu na četiri stuba - EU, Rusija, SAD i Kina. Međutim, on navodi da danas postoje nove okolnosti i nove tenzije koje se ogledaju u objavama trećeg svetskog rata. Prema rečima Tadića, spoljna politika Srbije mora biti okrenuta prema Briselu, jer kada bude članica EU, moraće biti deo spoljne politike EU i modifikovati svoju politiku prema Pekingu i Moskvi. "To, naravno, ne znači kršenje naših interesa i prekida saradnje sa tim zemljama", ukazuje Tadić dodajući da treba da budemo sve bliže Briselu. Lider LDP Čedomir Jovanović, odgovarajući na isto pitanje, navodi da ne živimo u svetu u kojem smo živeli doskoro i da je EU ratu. On kaže da Srbija mora ići u susret događajima i biti svesna okolnosti. Okruženi smo zemljama EU i NATO i to nije nikakva pretnja niti problem, ali mislim da ima prostora za etičko preispitivanje pojedinih segmenata naše spoljne politike. Ako nismo sa Evropom, onda mi za njih i ne postojimo, a za neke smo i protiv njih, ocenjuje Jovanović. Kako napominje, evropska bezbednosna politika Evrope se bazira na infrastrukturi NATO, a Srbija kako se približava EU da mora da preuzima svoj deo odgovornosti. "Kada je reč o ophođenju prema izbegličkoj krizi, Srbija to i čini, ali što se tiče spoljne politike - ne", naglašava Jovanović. Sa druge strane Vladislav Jovanović, nekadašnji šef diplomatije Srbije i SRJ, ocenjuje da je spoljna politika Srbije "idealno postavljena" kao politika neutralnosti sa ispruženom rukom za saradnju sa četiri strane, "tako da se ne dopušta da saradnja s jednom stranom prejudicira saradnju sa drugom, trećom ili četvrtom". - Takva postavka se i ostvaruje, uz "geguckanja" i mislim da će biti lakše sprovoditi tu politiku u budućnosti nego što je slučaj danas i znatno lakše nego što je bilo juče, jer se umnogome stvara multipolarni svet, čime će biti omogućeno malim državama da se lakše odupru pritiscima velikih država koje bi da kreiraju njihovu geopolitičku mapu. Taj pravac neutralnosti Srbija i dalje treba da krmari, iako joj, verovatno, nije uvek lako. Nisam kreator spoljne politike, ne znam šta se nalazi u našim "bisagama", ni u "bisagama" naših stranih partnera, ali ma šta se dešavalo iz kulisa, aktuelni pravac doprineo je tome da loša slika Srbije iz vremena lomova počne u svetu da bledi - konstatuje on. Jovanović ističe da je moguće da će u bliskoj budućnosti neke države koje nisu odolele pritiscima velikih sila, pa nisu u mogućnosti da "slobodno dišu" početi i da zavide Srbiji na spoljnopolitičkom kursu. "Veoma je značajno što Srbija ima dobre odnose i sa Kinom i sa Briselom i sa Vašingtonom. Ne pridajem veliku važnost protokolarnim stvarima, ali poseta premijera Vučića pokazala je da se odnosi sa Pekingom razvijaju i po dubini i po širini. Važno je što Kina ima interesa i da se ekonomski 'usidri' u Srbiji, što je motivisano i željom te države da razvije bolje odnose sa EU, čija će Srbija, inšalah, postati članica jednog dana. Za razliku od nekih drugih sila, Kina nema drugih interesa osim ekonomskih da razvija saradnju sa udaljenom državom poput Srbije", zaključuje sagovornik.