Pravda

- Rusija, koja je zbog agresije protiv Ukrajine ušla u principijelni sukob sa EU, danas nastoji destabilizovati Evropu po svaku cenu, a Balkan je poznato slabo mesto Evrope i Kremlj bi mogao zloupotrijebiti svoj uticaj da tu ponovo raspiri vatru - kaže Levčenko. Ukrajina je 28. novembra 2006. godine proglasila genocidom nad ukrajinskim narodom događaje iz 1932. i 1933. kada je od gladi umrlo sedam miliona ljudi. Je li ovaj tužni događaj, koji se obeležava 28. novembra, primer ruske politike prema Ukrajini? - Istrebljenje sedam miliona Ukrajinaca glađu 1932. i 1933. godine mi nazivamo holodomor. To je jedna od najstravičnijih tragedija u istoriji, ne samo Ukrajine nego i celog čovečanstva. I po broju žrtava, i po mukotrpnosti njihovog umiranja, i po dijaboličkoj perfidnosti izvođenja. Od gladi je umiralo 17 Ukrajinaca svakog minuta, više od 1.000 svakog sata i 25.000 svaki dan. Cilj je bio kazniti Ukrajinu i iz klasnih i iz nacionalnog razloga. Holodomor bio je kažnjavanje Ukrajine za pokušaj otcepljenja od Rusije i ujedno "preventivna mera" da se Ukrajinci više nikada ne pobune. U tom smislu nesporne su paralele s ratom koji Rusija danas vodi protiv naše zemlje. Uostalom, danas u Kremlju sjede direktni naslednici ideja onih koji su pre 83 godine izgladnjivanjem izveli genocid nad Ukrajincima. Stoga 28. novembra Ukrajinci obeležavaju Dan sećanja na žrtve holodomora. Na koji način Ukrajina namerava da se bori kako bi vratila teritorije? - Naš je stav apsolutno jasan. Rusija je izvršila agresiju protiv suverene države Ukrajine. Ne drži vodu pozivanje Moskve na volju naroda Krima i tzv. referendum, jer on je bio sproveden pod uperenim puškama okupatora, a njegovi rezultati bezočno falsifikovani u Moskvi. Za razliku od Krima, Rusija nije anektirala, nego "samo" okupirala delove ukrajinskog regiona Donbas. Moskva uporno poriče da je tamo prisutna njena regularna vojska, ali to nikoga ne može prevariti. Ukrajina se neće pomiriti s ruskom okupacijom i sigurno će vratiti sve otete teritorije. Kao prvo, mi već imamo veoma motivisanu vojsku koja se ne boji ruskog Golijata, ali ipak mi računamo na mirnu reintegraciju uz pomoć međunarodne zajednice. Sankcije polagano deluju. Kremlj je već pristao na pregovore u Minsku, a na kraju će pristati na sve zahteve međunarodne zajednice. Možete li komentisati pokušaje ruskog uplitanja u stanje u Crnoj Gori, Srbiji, pa i u BiH? - S Rusijom i ruskim narodom povezuje nas duga istorija u kojoj je bilo mnogo toga dobrog, ali i lošeg. Obični Rusi zaista su veoma dobri i iskreni ljudi široke duše. Ali, ruska država često nastoji poniziti i uništiti nacionalni identitet naroda koji zavise od nje. Ukrajina je tu najbolji primer. Srbi i Crnogorci poznati su po svojoj ljubavi prema Rusiji, ali uveren sam kako bi, da su bili njeni susedi i da su osetili svu „nežnost“ ruskog medveda, ta ljubav brzo splasnula. Uostalom, Crnogorce je ta „nežnost“ stigla i bez susedstva čim su poželeli da uđu u NATO. Rusija, koja je zbog agresije protiv Ukrajine ušla u principijelni sukob sa EU, danas nastoji da destabilizuje Evropu po svaku cenu. Balkan je poznato slabo mesto Evrope i Kremlj bi mogao zloupotrebiti svoj uticaj da tu ponovo raspiri vatru. Ja bih savetovao da se bude na oprezu. Građane BiH uznemirila je vest o prestanku isporuke ruskog plina Ukrajini. Da li bi građani BiH trebalo da budu zabrinuti, uzimajući u obzir iskustvo iz 2009. godine, kada je BiH ostala bez plina, a građani bez mogućnosti zagrevanja svojih domova? - Tu ću biti kratak i jasan. Iako Ukrajina neće više kupovati za sebe preskupi ruski plin, ona će i dalje u potpunosti vršiti njegov tranzit u Evropu. Tu od Ukrajine ne možete očekivati nikakva iznenađenja, jer se osećamo delom Evrope i ona je naš najbliži saveznik u borbi s ruskom agresijom. Ako, ne daj Bože, dođe do nekih problema, u tome zasigurno nećemo biti krivi mi. Ulazak u EU presudan za opstanak države Ukrajina je opredeljena za integracije u Evropsku uniju i u NATO, u kojoj se fazi trenutno nalazi realizacija ovih ciljeva? - Integracije u Evropsku uniju i NATO strateški su spoljnopolitički ciljevi Ukrajine. Sada punom parom radimo po utvrđenom planu i u najtešnjoj saradnji s Briselom. Pre nekoliko dana Ukrajina je ispunila sve uslove EU za viznu liberalizaciju. Naše strateško partnerstvo sa NATO-om sada je intenzivnije nego ikad, a razlozi za to potpuno su razumljivi. Agresija Rusije pokazala je da su evroatlantske integracije presudne za opstanak naše države.