Pravda

Na prvom protestu u francuskoj prestonici organizovanom nakon napada, demonstranti svih uzrasta, držeći se za ruke, formirali su "ljudski lanac", dužine do dva kilometara. Demonstranti su nosili transparente sa pozivom na odbranu klime i demokratije, javio je Rojters. Šef policije Mišel Kado rekao je novinarima da je policija identifikovala oko 200 do 300 ljudi koji su ovim prekršili zabranu svih protesta uvedenu s proglašenjem vanrednog stanja zbog terorističkih napada u Parizu 13. novembra, u kojima je poginulo 130 ljudi. Kado je rekao da je pritvoreno 100 ljudi, kod kojih je nađena municija i drugi sumnjivi predmeti. Policija je više puta ispalila suzavac na demonstrante kako bi ih naterala da se raziđu, prenosi AP. Demonstranti su ostavili procep u lancu ispred cveća ostavljenog na ulazu u koncertnu dvoranu Bataklan, gde je poginulo 90 ljudi, u znak poštovanja prema žrtvama napada. Skup je mirno počeo, ali su kasnije izbili sukobi kada je policija zatražila da se okupljeni raziđu. Za sada nema izveštaja o mogućim povređenim osobama. Umesto marša, aktivisti su ostavili na hiljade pari cipela - čija težina, prema organizatorima, iznosi više od četiri tone - na zemlji oko Trga republike, a jedan par patika ostavio je i generalni sekretar UN Ban Kimun, preneo je AFP. Protesti su održani i u drugim delovim sveta. U Australiji je desetine hiljada ljudi učestvovalo u protestnim šetnjama, u Seulu protestovalo oko 1.000 ljudi. Hiljade ljudi marširalo je kroz London, pozivajući svetske lidere da ne propuste priliku da preduzmu snažnu akciju u borbi protiv klimatskih promena. Planirani su skupovi i u Rio de Žaneiru, NJujorku i Meksiku. Oko 150 svetskih lidera, uključujući predsednike SAD Baraka Obamu, Rusije Vladimira Putina i Kine Si Đipinga prisustvovaće skupu 195 država članica UN posvećenom klimi, od 30 novembra do 11. decembra u Parizu. Oko 2.800 policajaca i vojnika obezbeđivaće mesto održzavanja konferencije, a 6.300 će biti raspoređeno u Parizu, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova Berner Kaznev. Na samitu u Parizu trebalo bi da se postigne novi globalni sporazum koji bi zamenio Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012. Novi sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio bi sve države pod jednim zajedničkim ciljem - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ciljem da se globalno zagrevanje 2100. zadrži na dva stepena Celzijusa. Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od četiri stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.

Pročitajte još:

• DRMA SE FOTELJA: Skoro polovina Nemaca protiv četvrtog mandata Angele Merkel
• NOVO KORMILO EVROPE: Francuzi se okreću Rusiji!
• ROGOZIN NEMA MILOSTI: Evo još jednog interesantnog izuma Ukrajine

Izvor: Tanjug