Pravda

Vučić će u ponedeljak u 21 sat gostovati na RTS-u da bi, kako je najavljivano, obelodanio koji tajkuni i ambasade spremaju napad na Vladu. Najviše odgovora na pitanja o državnom udaru minulih dana davao je Majkl Kirbi, ambasador SAD, koji je demantovao da Amerika ruši Vučića. Ipak, glasine o američkom udaru potpalila je proslava slave ministarke Zorane Mihajlović u „Hajatu“, gde je gost bio upravo Kirbi - a ne funkcioneri SNS. Ovo je jedan od najvažnijih poslova Vučića tokom vrućeg decembra: kako sprečiti soliranja i međusobne sukobe u SNS i u samoj vladi. Pre svega, očigledno je da Zorana Mihajlović doživljava sebe kao autonomnu oblast unutar stranke i da je u sukobu sa kolegama ministrima Gašićem, Stefanovićem i Vulinom. Nije tajna ni da u SNS postoji i značajan broj nezadovoljnih Vučićevom politikom štednje i približavanja EU. Vruće pitanje je i model buduće saradnje sa Dačićevim SPS-om. Varnice periodično pršte između socijalista i naprednjaka, uglavnom od naprednjaka ka socijalistima (afera „Banana“) i uglavnom zbog solo istupa mladog lava SPS Branka Ružića (afera „Vučiću, pederu!“). Takva situacija neće moći da potraje, pogotovo ako se na proleće bude išlo na opšte izbore. Saradnja je i dalje opcija broj 1, ali se još ne znaju Vučićevi uslovi. Uz stalnu mogućnost protesta i demonstracija, tu je i pitanje otkaza. Vlada Srbije bi ovih dana trebalo da usvoji akt o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi. Do kraja godine, uprkos opiranju ministara, moralo bi da počne otpuštanje viška od oko 9.000 zaposlenih. Ceo proces ide očekivano sporo i uz stalne trzavice između ministarke Kori Udovički, koja organizuje proces, i ministara koji moraju najviše da „seku u svojim sektorima“. Sve je komplikovanije pitanje balansiranja između Rusije i Zapada, pogotovo nakon što je Turska, članica NATO, oborila ruski avion. Nije prijatno ni pomisliti koliko bi se naš diplomatski položaj pogoršao da je situacija bila obrnuta i da je Rusija nesrećom oborila avion NATO. Pritisak na Vučića će se povećavati da se Srbija konačno izjasni i tu mu posao može olakšati samo malo verovatni scenario pomirenja Rusije i Zapada. Teroristički napad u Parizu pokazao je da je daleko kraj borbe protiv ekstremista iz ISIS-a koji su, da stvari budu gore, i Srbiju stavili na listu neprijateljskih zemalja koje će „goreti u plamenu rata“. Bilo kakvo šire prelivanje terorističkih udara iz zapadne Evrope na Balkan bilo bi pogubno za i onako krhku stabilnost u regionu, a samim tim i za srpsku ekonomiju koja pokušava da izađe iz recesije. Borba protiv korupcije je premijeru donela veliki rejting na početku mandata. Ipak, prema poslednjoj oceni Evropske komisije o napretku Srbije, „napori na suzbijanju korupcije tek treba da daju rezultate“. To se može shvatiti kao opomena Vučiću da drastično pojača antikorupcijske napore. Kako će premijer na to reagovati, mogli bismo da vidimo i pre nove godine.