Pravda

Turska je članica NATO saveza, što znači da je država NATO-a napala Rusiju. Svet nije bio ovako blizu Trećeg svetskog rata još od obaranja američkog izviđačkog aviona U-2 nad Kubom za vreme Kubanske raketne krize 1962. godine. Tada je većina u kabinetu američkog predsednika, DŽona F. Kenedija, podržala bombardovanje i invaziju Kube kao odmazdu. Da je do toga zaista i došlo, sovjetski lider Nikita Hruščov bi naredio zauzimanje zapadnog Berlina, što bi dovelo do nove odmazde NATO-a. U veoma kratkom vremenskom periodu je moglo doći do nuklearnog rata. Srećom, Kenedi i njegovi savetnici su uzeli u obzir ono što bi moglo da se desi, te je on ostvario direktnu komunikaciju sa Hruščovim i mirnim putem rešio krizu. Da je Kenedi reagovao nepromišljeno i pod pritiskom, svet bi bio mnogo drugačiji nego što je danas. Isto kao i Kenedi, Putin sada mora da dokaže da je pravi državnik. Da li će Putin odabrati očigledni put – neki će reći i opravdani put – i bombardovati tursku bazu u kojoj se nalaze borbeni avioni koji su oborili ruski avion? Takav potez bi gotovo sigurno doveo do rata između Rusije i NATO-a. Da li će sankcije Turskoj, posledično dovesti do strožijih sankcija protiv Rusije od strane Turske i njenih saveznika? Ili će možda odabrati najmudriji i najteži put – da praktično ne uradi ništa. Diplomatska ofanziva bi u potpunosti ponizila i izolovala Tursku, ali i diskreditovala položaj Zapada i njegovu prikrivenu podršku islamskom terorizmu. Možda to ne izgleda kao odgovor koji se očekuje, ali to je zaista najbolji mogući potez. Potreban je jak lider sa vizijom da bi se uzdržao od delovanja kada je potrebno delovati. Nema sumnje da će Vladimir Putin odabrati mudriji put. On je to učinio već mnogo puta, čak i kada su svi ostali delovali nepromišljeno. On nije napao Ukrajinu i Kijev kada je Vašington uspostavio neprijateljski režim direktno na granici sa Rusijom. On je samo osigurao Sevastopolj i zaštitio etničke Ruse. On i tadašnji predsednik Medvedev nisu aneksirali Gruziju, niti su pokušali da svrgnu Sakašvilija kada je on napao Južnu Osetiju, kršeći sporazume o prekidu vatre i ubijajući ruske stanovnike. Rusija je neutralisala gruzijsku vojsku, a zatim se povukla u svoje baze. Putin je odlučno sprečio pokušaj da se 2013. godine bombarduje Sirija putem iskusne primene diplomatije. Putin u poslednjih 15 godina nije koristio silu niti pretnju silom kako bi sprečio neku državu da se priključi antiruskom savezu NATO-a, čak i ako se ta država nalazi na direktnoj granici sa Rusijom. Moskva je poštovala prava suverenih država da donose nezavisne odluke. Isto kao što ne bi bilo sveta koji danas poznajemo da Kenedi i Hruščov 1962. godine nisu mudro postupili, tako i danas dugujemo mir u svetu strpljivošću i toleranciji predsednika Rusije. Kakvu god odluku Putin doneo kao odgovor na ovu krizu, možemo biti sigurni da će to biti odluka koja se može očekivati od jedinog dobrog državnika.

Pročitajte još:CNN: NATO je preživeo Hladni rat, a da li može i obaranje ruskog aviona?PUŠKOV: Turska će zažaliti zbog onog što je uradilaDavutoglu objavljuje kontra-sankcije Rusiji!

Izvor: Russian Insider, webtribune.rs