Pravda

NJihova mišljenja o Kostićevoj izjavi su podeljena. Vojska Kraljevine Srbije vratila je 1912. godine teritoriju Kosova u granice srpske države. Od tada su se menjali politički sistemi, države, granice i ideologije, a od 1999. vlast u Beogradu više fizički nema kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. Da li je Kostićeva izjava jeres ili realnost? "Najveći broj naših političara misli da je odgovorio na problem kada je izjavio Kosovo je Srbija i nikada nećemo priznati Kosovo. Propuštali smo prilike jednu za drugom i sada se nalazimo u nepovoljnom položaju", ističe akademik SANU LJubomir Simović. Dok Srbija ne priznaje Kosovo, to je uradilo 108 od 192 članice Ujedinjenih nacija. Ipak, vlast u Prištini još nije osigurala stolicu na Ist riveru u NJujorku, kao ni u Savetu Evrope. Osim toga, ne priznaje ih pet članica Evropske unije. Dramski pisac i član SANU Dušan Kovačević smatra da Srbija mora da se bori za ono što je preživelo na Kosovu. "Da li može ili neko sme u Srbiji da potpiše bilo kakav dokument o otuđenju Kosova i Metohije. Naravno da ne sme. Naravno da ne sme jer to nije njegovo", navodi Dušan Kovačević. Međutim, akademik LJubomir Simovićc postavlja pitanje: "Kada bi nam vratili Kosovo, da li bi imali načina, da li bi imali nekakvu ideju da Kosovo posle svega što se dogodilo integrišemo?" Najava novog naoružavanja u regionu opasna je za Dušana Kovačevića. Prema njegovim rečima, odgovor Srbije može da bude samo diplomatija. "Ne bi bilo nikako dobro da neko bude isprovociran da uđe u bilo kakav sukob, jer bi to bio poslednji sukob. Mi, kao zemlja koja je okružena jednom od najvecih sila na svetu, nemamo ni snage, ni prava da uništimo kompletnu budućnost Srbije", kaže Kovačević. Od danas je, između ostalih, novi član Srpske akademije nauka i umetnosti Kosta Čavoski, dok za dopisne članove nisu prihvaćeni Leon Kojen i Slobodan Antonić.