Pravda

Lalević je otkrio anegdote sa putovanja po svetu sa Titom i iz lova, kao i šta se zaista događalo na Brionskom plenumu, kada je pao Leka Ranković, kako je izgledao zloglasni logor u Bileći gde je bio načelnik saniteta, ali i da je poslednja Titova tajna bila gde je, zaista, sahranjen Draža Mihailović. On prvi put iznosi i detalje iz bolničkih dana doživotnog predsednika SFRJ u LJubljani. Doktor Lalević se prisetio i jednog razgovora na "Galebu" - prisutni su bili samo Miloš Minić, Jovanka i Tito, i njegov lekar. "Tito se okrenuo Miniću: A sećaš li se kako smo išli na pregovore s Dražom? Tada još nije bilo borbe četnika i partizana. Svi komandanti su došli na sastanak sa Dražom. Oni se žale kako nemaju para, kako im treba za hranu. Jedan Dražin vojnik je sedeo na kraju sobe i nosio nešto nalik na ruksak. Bila je to metalna kasa. Draža je dao znak i ovaj se okrenuo. Draža izvuče ključ i izvadi nekoliko zlatnika i preda im. "U jednom trenutku Draža je pozvao Tita da prošetaju. Uzeo ga je prijateljski pod ruku: "Je li bogati, jesi li ti Rus?" "Nisam, ja sam Hrvat", odgovori Tito."Ako si", kaže Draža. "Ja nemam ništa protiv Hrvata, ja se borim protiv ustaša. "Ta Titova priča o Draži bila je sa takvim simpatijama, i sve nas je to jako iznenadilo. A Jovanka ga sve vreme podstiče da priča", kaže Lalević. "Draža mu je tražio 500 pušaka, i Tito priča kako se dogovarao sa svojima da mu pošalju 500 pušaka, i u jednom trenutku napravi pauzu. A onda izgovori: 'Moram da priznam, Draža je bio moja slabost.' Svi za stolom smo bili zabezeknuti. On je to primetio i presekao nas rekavši: 'Verujte mi, da nije bilo izbegličke vlade u Londonu, Draža bi se borio zajedno sa nama. "No ona najveća tajna nije otkrivena: Jovanka Broz u jednom trenutku pitala je gde je streljan Draža."Tito ništa nije rekao, a Jovanka je još više pocrvenela. Pričao sam to posle Blaži Mandiću, Titovom sekretaru za štampu, i on mi nije verovao. Ne bih ni ja sebi verovao da nisam čuo i video svojim očima", prisetio se doktor Lalević. Titov lični lekar tvrdi i da nije istina da Tito nije verovao srpskim lekarima i da je zato išao da se leči u LJubljanu. On je, navodi, i pre toga bar jednom godišnje išao na kontrolu u LJubljanu, jer je bio prijatelj sa doktorom Breceljom. Kada je Brozu amputirana noga, oporavak je krenuo dobro, ali potom je dobio urinarnu infekciju i infekciju bubrega i priključen na dijalizu. Lalević kaže da je Tito bio na aparatima, u veštačkoj komi, od 26. februara pa sve do smrti. "Mi to nismo napisali u izveštaju, i to je dalo priliku mnogima da pričaju kako su obilazili Tita, kako su ga zabavljali, hranili, razgovarali. Potpune izmišljotine. Jer, mi nismo rekli da je sve vreme bio bez svesti i na aparatu za veštačko disanje. Kada je preminuo bili smo okupljeni svi lekari, sve sestre koje su ga negovale. Stajali smo mirno u tišini, deset do petnaest minuta. EKG je pokazivao već ravnu liniju, respirator je i dalje radio... Srce je definitivno prestalo da radi. Pogledao sam profesora Brecelja, on mi je samo klimnuo glavom i ja sam isključio aparate. Ostali smo još pet-deset minuta u potpunoj tišini i otišli da pišemo izveštaj", kazao je Lalević.