Pravda

Iako je njena izjava došla baš u trenutku kada je "NJujork tajms" objavio članak o tome kako Srbija i Hrvatska, uprkos istoriji međusobnog rata, sada uspešno sarađuju na tranzitu izbeglica, kancelarka nije nepromišljeno iznela ovo uznemirujuće upozorenje. Naprotiv, ona je njime ciljala dve mete. S jedne strane, ovim ona gađa sve one u Nemačkoj, koji od nje zahtevaju da odmah prekine svoju politiku "otvorenih vrata" za izbeglice, namećući javnosti zaključak da će, ako ih posluša, Nemci ponovo biti odgovorni za jedan rat. Budući da Balkan i dalje važi za poprilično trusno područje, a Nemci ni po koju cenu ne žele da budu ponovo odgovorni za neki rat, ovaj argument Merkelove predstavlja zapravo njenu tešku političku artiljeriju protiv protivnika, ali i koalicionih partnera. Prošlog vikenda uspela je da se pomiri sa bavarskim premijerom Horstom Zehoferom, koji je minulih nedelja na njen račun izneo takve kritike da je više ličio na lidera ultradesničarskog pokreta Pegida ili partije Alternativa za Nemačku nego na lidera sestrinske stranke Merkelove – CDU. Od ponedeljka više ne pominje zatvaranje, kako je isticao, "bavarsko-austrijske granice", a tome se nadaju samo ultradesničari. NJihova popularnost raste, ali to bi moglo da se promeni ukoliko sada ispadne da na neki način zagovaraju rat na Balkanu. Izjava Merkelove je upozorenje i za njenog partnera u vladi – SPD koji se još opire ideji o otvaranju tranzitnih zona na granicama Nemačke u kojima bi izbeglice bile pritvorene sve dok se ne proceni da li imaju pravo na azil. "Ratni" argument omogućiće SPD-u da ima pred biračima izgovor ako pristane na ovaj potez, dok cela vlada Merkelove ovim jakim argumentom nameće javnosti utisak da ipak nije tačno da nema kontrolu nad talasom izbeglih. S druge strane, ovo je i poruka balkanskim liderima da ih Nemačka ima na oku i da ovog puta ne želi rat. To što je nekad pojedinima tajno slala oružje ili pak odustajala od svoje posleratne politike da učestvuje samo u vojnim intervencijama koje odobre UN, ne znači da Nemačka sada zaista ne želi da bude faktor stabilnosti na Balkanu. Međutim, problem u toj računici leži u tome što su od izbeglica opasniji izvorni balkanski problemi, kojih je previše. Od siromaštva, korupcije i krhke vladavine prava, preko političkih tenzija u Podgorici, Skoplju i Prištini, do nefunkcionalne BiH, nepoštovanja Briselskog sporazuma, straha Hrvata da će Srbija postati ruska vojna baza, slovenačko-hrvatskog trvenja oko granica, večitih podela na ustaše i četnike...