Pravda

Na Beogradskoj berzi će, od 12. novembra, biti moguće trgovati državnim obveznicama koje glase na dinare ili na evre, i na naplatu dospevaju od jedne do 11 godina. One kupcu, prema sadašnjim podacima, nose prinos od 4,95 do 12,99 odsto godišnje na dinare, odnosno od 2,22 do 4,5 odsto na evro obveznice. - Po svojoj suštini, hartije od vrednosti koje emituje država se smatraju prvoklasnim finansijskim instrumentima i najsigurnijim vidom ulaganja, jer nose najniži kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država - ističu na Beogradskoj berzi. - Kamata ostvarena po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika ne podleže obavezi plaćanja poreza na prihod od kapitala, odnosno ne ulazi u poresku osnovicu. Berzanski analitičar Nenad Gujaničić ističe da je listiranje dužničkih državnih hartija dobra vest i za Republiku Srbiju kao izdavaoca koji će sada lakše moći da plasira nove emisije, ali i za investitore koji će imati veći broj investicionih mogućnosti. Da bi građanin kupio državne hartije iz primarne emisije, mora da spremi minimum 5.000 evra (5h1.000), ili 50.000 dinara (5h10.000) za obveznice u domaćoj valuti. Ovo se odnosi na kupovinu kada Republika Srbija prvi put ponudi svoje hartije na prodaju. Građani moraju da kontaktiraju brokersku kuću i preko nje kupe obveznice. Troškovi trgovanja na berzi za građane su sledeći: 0,1 odsto je trošak berze, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera od 0,1 do jedan odsto. Iz ugla ulagača, više može da se zaradi na obveznicama koja kasnije dospevaju. Kamata se naplaćuje godišnje (već kako stoji na kuponu obveznice), dok se po isteku celog roka dobija nominalna vrednost obveznice. - Listiranje državnih dužničkih hartija bi trebalo da pomogne kreiranju i tržišta ostalih dužničkih finansijskih instrumenata: municipalnih obveznica, koje izdaju lokalne samouprave, korporativnih obveznica i slično. Ovo će biti i veliki stimulans za građane koji drže velike depozite u bankama, a do sada nisu imali na raspolaganju veći broj investicionih alternativa - ocenjuje berzanski analitičar Nenad Gujaničić, ističući da je šteta što se ovaj potez nije desio mnogo ranije.