Pravda

Eto, dogodilo se i to. Mesto okupljanja: Bijeljina. Cilj: da se pomire Milorad Dodik s jedne i svi ostali njemu opozicioni srpski lideri RS s druge strane. Sudeći po onome što je moglo da se čuje u zajedničkom obraćanju nakon sastanka, do pomirenja je došlo, tačnije srpske političke poglavice s leve strane Drine rešavaće ubuduće, ovo su obećali patrijarhu, svoje sporove jedino i samo iza zatvorenih vrata. Nisam siguran. Pretpostavimo da lider SDS-a, Mladen Bosić, na primer, negde u Prnjavoru ili Višegradu kaže (pa makar i u kafani) da je Mile Dodik lopov, ko će ovoga (Dodika) zaustaviti da se još iste večeri ne obruši na Bosića, repertoarom na kakav smo kod Dodika odavno navikli. Nema tog vladike koji će da ga obuzda. Inače, kad već spominjem vladike, jedan od njih, Hrizostom, bio je inicijator okupljanja u Bijeljini. Hrizostom je, ovo će vas verovatno iznenaditi, veliki prijatelj s Valentinom Inckom i Miloradom Dodikom, često su obojica kod njega u gostima, a Hrizostom dobro stoji i van okvira Eparhije zvorničko-tuzlanske, sve gore do Sarajeva. Kao takav, interesantan je mnogima. Otuda prve, vrlo stidljive ocene da je susret u Bijeljini jedino dobro doneo Dodiku. Naime, Dodik je velika i - kažu njegovi oponenti - laka meta koju, bude li poštovanja dogovora pred patrijarhom, od pre dva dana Bosić, Ivanić, Čavić i ostali, neće nišaniti. Ni tu čovek ne treba da bude siguran. Ne mislim da je susret u najvećoj varoši Semberije bez značaja, ali velikih promena sigurno doneti neće. Ovaj četvorosatni razgovor, na kojem je bilo i mučnih i zabavnih delova, na neko vreme će spustiti tenzije na političkoj pozornici Srpske, ali bi neuporedivo značajnije bilo da su vladike SPC, s patrijarhom Irinejom na čelu, poradile na ideji političkog ujedinjenja Srba u RS. Ne u jednu partiju, razume se, već u okvir jedne ideje čija suština nadilazi sopstvene interese, kuće, lokale, stanove u Beogradu i po Evropi, račune u švajcarskim i drugim bankama. Bogami i najnovije modele svetske auto-industrije, a takvi su u Bijeljinu dovezli i srpske političare i srpske episkope. Jedan broj vladika SPC smatra da bi na duži period valjalo pronaći čoveka koji bi smirujuće delovao na srpske lidere u RS, mirio ih, zatrpavao rovove, razgovarao sa svima, projektovao zajedničke ideje. Nisu ga pronašli. Ne nudim rešenje, ali se pitam zbog čega u Bijeljini nije bilo Mirka Šarovića.