Pročitajte još:NOVA RUSKA MAŠINA: „Lada Xray“ (VIDEO)SILA PRIRODE: Ovako satire cunami u Australiji! (VIDEO)Izvor: Iskra
NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE VUK KARADŽIĆ: Piši kao što govoriš i govori onako kako pišeš
Rođen je u Tršiću, blizu Loznice, 6. novembra 1787. godine, u porodici u kojoj su deca umirala, te je po narodnom običaju dobio ime Vuk kako bi bio zaštićen od zlih sila. Pisanje i čitanje uči od rođaka Jevte Savića, obrazovanje nastavlja u školi u Loznici, potom u manastiru Tronoši. Godine 1813. seli su u Beč gdje pored buduće supruge Ane Marije Klaus upoznaje Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika i najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. U teškom periodu kada ustanici širom Srbije dižu krvave bune, bore se i ginu za svoju slobodu i slobodu svoje zemlje, Vuk koristi svoje pero kao novo oružje u borbi za oslobođenje. Vuk tada predstavlja narod pun duha koji zaslužuje da ravnopravno i dostojanstveno, rame uz rame, stane sa ostalim evropskim narodima. On, zapravo, shvata da je kultura jedini ključ slobode i napretka, i celokupno znanje o narodnim običajima, verovanjima i umotvorinama, rečima i pravilima u jeziku prenosi na papir i stvara delo srpskog naroda i delo o srpskom narodu. Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana Berlinske, Bečke i Petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu…Odlikovan je od ruskog i austrougarskog cara, od pruskog kralja i Ruske akademije nauka. Umro je u Beču 7. februara 1864. godine. Danas, zahvaljujući Vukovom ustaničkom duhu, upornosti i napornom radu imamo mnoštvo zapisanih narodnih pesama u kojima su opevani hrabri srpski junaci i ispisana srpska slavna prošlost. Naše pismo jeste njegova zasluga. Pišimo onako kako govorimo i govorimo onako kako pišemo jeste pravilo ovog velikog srpskog genija koje je uvrstio u našu gramatiku. Podario nam je ime, svest, samopouzdanje, te smo njegovom zaslugom postali ono što i jesmo, slobodan kulturan i pismen evropski narod.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država
Ukrajini će najlakše biti 2025. godine. Ranije je malo toga zavisilo od nje, a sada ni njena...
Tahrir Al-Šam će biti u velikoj geopolitici
Priča o usponu militanata Tahrir al-Šama na sirijski tron biće još dugo obavijena tajnama ...
NESTOROVIĆ: Tri moguća scenarija za 2025. godinu
Arktik: Kako Rusi sređuju svoju kuću
Moj kum i ja ne volimo izraz „volonter“: pošto smo obojica Sloveni (on je Srbin, a ja Rus)...