Pravda

U Službenom listu EU objavljeno je da se od oktobra uvodi pojačan nadzor za uvoz malina iz Srbije zbog tog virusa. One su stavljene na listu proizvoda neživotinjskog porekla koje se u EU uvoze iz trećih zemalja. Srećom po nas na tom spisku nema i drugih proizvoda iz Srbije. Moglo bi se ipak reći da je mera bila očekivana. Prethodio joj je incident iz jula ove godine kada je sa tržišta Evropske unije povučena smrznuta malina poreklom iz Srbije, uvezena iz Belgije, zbog prisustva ovog patogena. Voće je testirano u Švedskoj odakle je potekla uzbuna, a onda i nalog za povlačenje sa evropskog tržišta. Ministarstvo poljoprivrede izašlo je tada samo sa šturom informacijom da je reč o malinama proizvođača iz okoline Šapca. Najveći izvoznici i otkupljivači uvereni su da ovakva situacija nosi rizik i da može da ugrozi ugled srpske maline, zbog čega mnogo više mora da se radi na obuci berača, prerađivača i ostalih u lancu. Da se nametnu ista pravila za sve, da se u blizini malinjaka obezbede toaleti i čista voda. Tvrde da „nažalost u 21. veku nekim ljudima treba naglasiti da posle odlaska u toalet treba obavezno prati ruke”. – Malina je osetljiva, ne prolazi termičku obradu. Danas se informacije brzo šire. Ako kod nekoga našeg izvoznika u Švedskoj nađu norovirus, nas istog trenutka zove kupac iz Australije. NJega ne interesuje ko je pogrešio. On je čuo da srpska malina nije bezbedna, komentarišu ova događanja predstavnici jednog od naših najvećih izvoznika malina. Milan Đukić, predsednik Udruženja malinara „Vilamet” iz Arilja, tvrdi da je „proizvodnja ariljske maline dovedena do savršenstva, a da svi dobro znaju da je norovirus bolest prljavih ruku i da je ključno kakva je higijena berača. On kaže da treba izvršiti pritisak na vlasnike velikih hladnjača koji u „sezoni otkupljuju sve što se nudi, bez ikakve kontrole, maltene ne pitajući odakle maline dolaze”. – Prihvatamo sve evropske zahteve, ali ne dozvoljavamo da se svi svrstavamo u isti koš. Pre dve godine u Arilju se pojavio norovirus u jednoj hladnjači, ali se kasnije pokazalo da je taj kontingent bio dovezen sa Kosova. Zbog toga smo spremni da ponudimo uzorkovanje maline na njivi, ističe Đukić. Testovi na norovirus rade se u svega dve laboratorije u Srbiji. U Novom Sadu i u Užicu, ali nemaju akreditaciju za metode otkrivanja prisustva norovirusa u hrani. Uvođenje akreditacije je izuzetno skupo i nijedna domaća laboratorija to sebi ne bi mogla da priušti pa ih izvoznici i otkupljivači angažuju iz predostrožnosti. Većina izvoznika na zahtev kupaca iz inostranstva analize radi uglavnom u laboratorijama u Nemačkoj.

Pročitajte još:NOVA RUSKA MAŠINA: „Lada Xray“ (VIDEO)Vlada ipak spasava Tanjug

Ferari među virusima Norovirus spada u otporne patogene viruse čija se zaraza širi neverovatnom brzinom, zbog čega ga zovu i „ferari među virusima”. Otporan je na dezinfekciona sredstva koja se najčešće upotrebljavaju u domaćinstvu. Na površinama u stanu može da preživi i do 12 dana. Inficirani obično imaju simptome iznenadne mučnine i povraćanja, vodenastu stolicu i bolne grčeve u stomaku. Deca češće povraćaju i imaju povišenu temperaturu. Kod odraslih se mogu javiti i glavobolja, bolovi u mišićima i osećaj umora. Simptomi traju do tri dana i većina ljudi se oporavi u potpunosti bez lečenja. Međutim kod odojčadi i starijih osoba može doći do ozbiljne dehidracije. Dobra vest je da nisu svi podložni zarazi norovirusom. Procenjuje se da oko 20 odsto stanovnika Evrope ima izvesnu mutaciju gena koja ih čini otpornim na norovirus. Najbolja prevencija je često i dugotrajno pranje ruku. Izvor: Politika (Ivana Albunović)