Pravda

Sa druge strane, naučnici su utvrdili da osobe koje rade više od 55 sati nedeljno ili više od devet ili 10 sati dnevno, uključujući i subote, imaju od 10 do 33 odsto veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti ili da dožive šlog. Profesor Mika Kivimaki, epidemiolog, sa timom stručnjaka londonskog Koledž univerziteta analizirala je studije koje su pratile više od 600.000 muškaraca i žena u Evropi, Americi i Australiji u periodu od osam godina. Autori istraživanja su poredili broj časova provedenih na poslu tokom jedne nedelje sa verovatnoćom za nastanak bolesti srca. I utvrdili su da je previše posla štetno za zdravlje, bez obzira na faktore kao što su godine, pol ili socijalno-ekonomski status. Rizik se nije značajno promenio ni kada su u obzir uzeli ostale faktore koji negativno utiču na zdravlje kardiovaskularnog sistema kao što su visok pritisak, povećan nivo masnoća u krvi, sedentaran način života, konzumiranje alkohola i pušenje. Rad, dakle, zaključili su st­r­u­č­njaci, na čoveka deluje negativno, kao i toksična materija: sa povećanjem broja sati provednih na poslu direktno raste i rizik od moždanog udara. Ko na poslu pet dana nedeljno provodi od 41 do 48 sati povećava rizik za šlog za 10 odsto, a oni koji imaju isti broj radnih sati, ali za jedan radni dan više, uvećavaju rizik za moždani udar za 27 odsto. Razlozi nisu sasvim jasni, rekao je Kivimaki, ali se naučnici slažu da na ljude koji provode mnogo vremena sedeći na poslu to negativno utiče, uz obavezno prisustvo stresa. U istraživanju su praćeni samo službenici, što ne znači da bi se rezultati bitno promenili ako bi bili praćeni radnici ili menadžeri, koji su zadovoljni poslom. - Prekovremeni rad je među radnicima veoma rasprostranjen: recimo u Turskoj oko 43 odsto zaposlenih radi više od 50 sati nedeljno, dok je ovaj procenat u Holandiji najniži, odnosno sa poslom "preteruje" manje od jednog procenta zaposlenih - prokomentarisao je Urban Janlert iz univerziteta u Umeu, u Švedskoj, preneo je italijanski dnevni list "Korijere dela sera". U nekim državama, kaže Janlert, postoje propisi kojima se ograničava prekovremeni rad. On upozorava da, na primer, u EU važi naredba koja garantuje pravo zaposlenog da ne mora da radi više od 48 sati nedeljno. - Ipak, ovo se ne koristi dovoljno, što bi trebalo ljude koji su se pronašli u ovoj studiji da uznemiri - napomenuo je Janlert. Doktor Tim Čiko, specijalizant kardiovaskularne medicine na Univerzitetu u Šefildu, navodi da studija nije dokazala da li dugo radno vreme može da izazove moždani udar ili bolesti srca. - Gotovo je nemoguće dokazati da li postoji direktna veza, jer bi to zahtevalo da hiljade ljudi, nasumično izabranih, rade više ili manje sati, i da se nakon višegodišnjeg praćenja utvrdi da li to menja rizik od moždanog udara, ali da se ne menjaju ostale životne navike - napomenuo je Čiko. - Za mnoge ljude, smanjenje radnog vremena je nemoguće. Ali, zato većina može da smanji vreme koje provodi sedeći, poveća fizičku aktivnost i poboljšamo ishranu u toku rada. To može da bude i važnije nego količina vremena koju provodimo na poslu.

Pročitajte još:ORALNI SEKS: Ona mu je ejakulirala po licu, a on je onda doneo neverovatnu odluku! (18+)DECA I DRUŠTVENE MREŽE: Roditelji, pažnja!

Seks Žene koje imaju aktivan seksualni život žive skoro osam godina duže, a muškarci koji imaju veću učestalost orgazama imaju čak 50 odsto manji prevremeni mortalitet Sedenje Istraživanje je pokazalo da osobe koje smanje sedenje na manje od tri sata dnevno mogu da produže život u proseku za dve godine Spavanje LJudi koji spavaju duže od devet sati imaju 41 odsto veći rizik od srčanih oboljenja od onih koji spavaju između sedam i osam sati Gledanje u ekran Više od četiri sata dnevno povećava rizik od srčanog udara ili šloga za čak 11,3 odsto, a redukovanje na manje od dva sata tokom dana može da produži životni vek skoro za godinu i po. Ishrana Prekomerno konzumiranje crvenog mesa doprinosi povećanju rizika kardiovaskularnih bolesti i obolevanja od raka. Izvor: Večernje Novosti