Pravda

U poslednje dve godine Obamina administracija je dvaput saopštila da menja politiku za borbu sa krizom u Siriji i Iraku i pretnjom od strane Islamske države. Ali, obe izmene su bile novi pokušaji da se zaustavi ponižavanje Amerike, što je kod međunarodne zajednice stvorilo utisak rastuće slabosti i neodlučnosti SAD, ističe analitičar. Prvi „zaokret“ u spoljnoj politici SAD označio je Obama tokom govora 10. septembra 2014. godine, kada je posle serije javnih egzekucija ID američki predsednik izrazio rešenost za popunu pobedu nad teroristima zahvaljujući „sistematskoj kampanji vazdušnih napada“ u Iraku i Siriji, obuci sirijskih pobunjenika i povećanju pomoći iračkoj armiji. „Neuspeh je bio očigledan odmah – vazdušni napadi u Siriji nisu zaustavili ID, u Iraku su teroristi preuzeli kontrolu nad gradom Ramadi, uprkos brojčanoj nadmoći iračke armije nad ID u odnosu 10:1. Iračka armija i Kurdi su tražili više oružja, dok je Obamina administracija sedela skrštenih ruku“ - piše Flajc. Osim toga, spektakularni krah Obamine politike dogodio se ujesen ove godine, kada je neuspeh doživeo program obuke sirijskih pobunjenika vredan 500 miliona dolara, a Rusija počela da sprovodi specijalnu operaciju u Siriji. Istovremeno je Iran takođe povećao svoje prisustvo u Siriji. „Predsednik Rusije Vladimir Putin je ismejao i izignorisao predsednika Obamu, kada je poslao rusku vojsku u Siriju u skladu sa  sa sporazumom između RF, Sirije, Iraka i Irana“ - ističe Flajc. Obamina administracija je na te neuspehe odgovorila novim kursom spoljne politike, koji izgleda još gore od prethodnog, navodi se u članku. Bez ikakve strategije, predsednik Obama poslao je „do 50“ pripadnika specijalnih jedinica da pomognu sirijskim pobunjenicima. Nakon toga su američki mediji javili da specijalne jedinice SAD konsultuju ne sirijske pobunjenike, već Kurde, koji imaju svoje interese u Siriji, a koji nisu vezani za borbu protiv ID. Osim toga, ta pomoć američke vojske Kurdima počela je da zabrinjava Tursku. Saveznici SAD dobro razumeju da je ta Obamina „politika“ samo pokušaj otezanja vremena do trenutka kada će moći da napusti predsedničku funkciju – tada će moći da tvrdi da je pokušavao da promeni situaciju, piše autor. I s tim u vezi u regionu počinje da se menja odnos snaga. „Rusija popunjava vakuum vlasti u regionu i stvara novu alijansu s Irakom, Iranom i Sirijom. Rusija je poboljšala svoje odnose s Izraelom i Egiptom“ - ističe Flajc. Politika nečinjenja američkog predsednika u borbi protiv terorističke pretnje može da izazove ozbiljne posledice. Po autorovim rečima, slabost i nekompetentnost spoljne politike predsednika Klintona jednom je odrešila ruke Al Kaidi, a sada postoji opasnost ponavljanja 11. septembra.