Pravda

Da li će doći i do realizacije zavisi od mnogo faktora. Tek, treba imati u vidu i činjenicu da se Saudijska Arabija nalazi u izuzetno složenoj situaciji. Danas se Saudijska Arabija ne može posmatrati kroz stare stereotipe o "bogatim Arapima" koji kupuju sve na šta naiđu ili onaj o najlojalnijem američkom savezniku na Bliskom istoku. Što se odnosa sa Vašingtonom tiče, tu izgleda dolazi do krupnih razmimoilaženja, mada obe strane pokušavaju da nastale nesuglasice sakriju daleko od očiju javnosti. Saudijska Arabija je, kao najveći proizvođač sirove nafte u svetu, na nagovor američkog državnog sekretara DŽona Kerija počela da veštački obara cenu ovog energenta (na globalnom tržištu). Amerikanci su obećali izvesne kompenzacije Rijadu, a za njih je ovo bilo važno kako bi se "potopila" Rusija. Ruska ekonomija je zavisna od cene nafte i gasa, pa je obaranje cene energenata štetilo Rusiji više nego sve sankcije koje su protiv nje uvele zapadne sile i njihovi sateliti. Međutim, sada se ispostavlja da je Saudijska Arabija imala i "skriveni motiv" zbog kojeg je ušla u ceo posao. Naime, cilj Saudijaca nije bilo "potapanje" Rusije, već torpedovanje američkih kompanija koje proizvode naftu iz škriljaca. Usavršavanjem tehnologija i procedura hidrauličkog frakturisanja, američki proizvođači su u jednom trenutku uspeli da ponude svetskom tržištu naftu značajno jeftiniju od one koja se dobija iz postojećih bušotina. Obaranjem cene "crnog zlata" ispod 60 dolara po barelu, Saudijska Arabija tera većinu američkih proizvođača u bankrot, što izaziva ljutnju zvaničnog Vašingtona. Naravno, za pretpostaviti je da će, kada budu uništili konkurenciju u SAD, Saudijci ponovo početi da dižu cenu nafte. Podozrenje kod Amerikanaca izazivaju i kontakti zvaničnog Rijada sa Moskvom. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, princ Saud al-Fejsal, posetio je u novembru 2014. Moskvu i sastao se sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom. Lavrov je tada istakao kako se Rusija i Saudijska Arabija slažu da bi cene nafte trebalo da budu određivane tržišnim silama, a ne "geopolitičkim pokazivanjem mišića", na osnovu čega bi se dalo zaključiti da su se dogovarali i oko zajedničkog postavljanja prema američkim proizvođačima. Još bitnije je ono što se pokazalo deset meseci kasnije: Rusija je dobila saglasnost Saudijske Arabije da započne vazdušne operacije u Siriji, što predstavlja direktnu pomoć Bašaru Asadu. S obzirom na to da su Saudijci pre svega pet godina bili ogorčeni neprijatelji Asada, čak i finansirali njegovo svrgavanje, ovo je veliki zaokret koji SAD nisu mogle da "svare". U tom svetlu treba posmatrati i niz pokušaja destabilizacije Saudijske Arabije u prethodnim mesecima. Sa druge strane, kada se radi o finansijskoj moći Saudijske Arabije, ona je značajno opala u prethodne tri godine. Uzrok je, naravno, obaranje cene nafte, zbog čega državni budžet trpi ogromne (kratkoročne?) gubitke. Procena MMF je da će u 2015. deficit saudijskog budžeta iznositi 21,6 odsto, a slično će biti i u narednoj godini. Zbog toga je Saudijska Arabija povukla iz inostranih investicionih fondova čak 70 milijardi dolara, kako bi pokrila rupe u sistemu. Ako se ovaj trend nastavi, MMF zaključuje da može doći i do bankrota već za pet godina, mada je to verovatno preterano i više se koristi kao sredstvo za pritisak na saudijsku vladajuću porodicu. Jer, Vašingtonu sada odgovara da dođe do postepenog povećavanja cena nafte, kako bi spasavali od bankrota svoje proizvođače. Dakle, od Srbije najmanje zavisi da li će i koliko Saudijci investirati kod nas. Čak i ako im se neki projekti svide, svoje odluke će morati da donose sagledavajući ukupnu situaciju.

Pročitajte još:Dobri i loši SrbiHoće li Hrvatska ponovo upaliti fitilj rata na Balkanu?Kusturica im barem nije oćutao…

Izvor: Večernje novosti