Pravda

Kina i Tajvan tehnički su u ratu, jer još uvek nije potisan formalni ugovor o miru kojim bi se zaključio ideološki građanski rat iz prve polovine prošlog veka. Komunistička Narodna Republika Kina, koja je zarad ekonomskog razvoja usvojila i kapitalistički privredni sistem, Tajvan smatra delom svoje teritorije, pa odnose sa tim ostrvom vidi kao unutrašnje. Tajvan, na kojem vlada isključivo kapitalističko društveno uređenje, sebe pak smatra nezavisnom državom i naziva formalnim imenom "Republika Kina".Istorijski razgovori u Singapuru Dva lidera ponovila su posvećenost ideji da postoje dve vlade, ali samo jedna kineska nacija i saglasili se o uspostavljanju "vruće veze" na nivou ministarstava za rešavanje situacija koje zahtevaju hitnu reakciju. Predsednik Ma naglasio je potrebu da obe strane poštuju način života one druge i izneo plan u pet tačaka čiji je cilj obezbeđenje političke stabilnosti i čvršće ekonomsko povezivanje uz očuvanje statusa kvo u kojem Tajvan praktično nije ni nezavisna država ni integrisani deo Kine. U prvim ocenama susreta istočnoazijski komentatori ističu da, uprkos ideološkim razlikama, tajvanski predsednik Ma svom sagovorniku nije postavljao zahteve u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima ili isticao nezavisnost svog ostrva, dok predsednik Si nije pominjao Tajvan kao kinesku provinciju, već da su oba lidera probranim rečima u pažljivo isplaniranom kompromisnom protokolu govorili o uspostavljanju i održavanju političke stabilnosti i o jedinstvu kineskog naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza. Ovaj istorijski susret sa velikom pažnjom je propraćen ne samo u Kini i Tajvanu, već i u vrlo brojnoj kineskoj dijaspori u inostranstvu, ali i u SAD i Japanu, koji su vojnopolitički saveznici Tajvana sa kojim dele zajedničke ideološke poglede na pitanje demokratije, ljudskih prava i sloboda (a u slučaju Japana, i pomorsku granicu). Iako u prošlosti ogorčeni neprijatelj Kineske komunističke partije, stranka Kuomintang od stupanja predsednika Ma na dužnost 2008. godine vodi politiku usmerenu ka otopljavanju odnosa i produbljivanju ekonomskih veza sa komunističkom maticom, koja sada apsorbuje čak 40 odsto tajvanskog izvoza. Tako je u proteklih nekoliko godina Tajpej sa Pekingom postigao sporazum o uspostavljanju direktnog avionskog saobraćaja, o viznim olakšicama, razmeni studenata i smanjenju carina na uvoz kineske robe. Na Tajvanu mešavina pozitivnih reakcija i strahovanja Tokom susreta dva lidera u Singapuru, nije bilo reči i postupaka koji bi dali utisak da Kina sa omalovažavanjem gleda na Tajvan ili ga smatra delom svoje teritorije, pa politički komentatori na Tajvanu, poput novinara i naučnih radnika, uglavnom pozitivno reaguju, iznoseći mišljenje da su razgovori u Singapuru protekli u međusobnom razumevanju i uvažavanju i da predstavljaju važan doprinos stabilizaciji političkih prilika i bezbednosti u istočnoj Aziji. Uprkos tome, treba reći da na Tajvanu i dalje vlada relativno jako antikomunističko raspoloženje i strah među građanstvom da bi lokalna privreda mogla da bude delom uništena, a delom preuzeta kroz konkurenciju sa moćnom maticom i kroz upliv kapitala kojim bi bila vršena masovna kupovina domaćih preduzeća. Mnogi stanovnici Tajvana su i zabrinuti da bi masovni ulazak jeftine radne snage sa kontinenta mogao da im umanji prihode i čak ih liši posla, a da bi eventualno ujedinjenje sa maticom, pored toga, dovelo i do gubitka građanskih i političkih sloboda. Vlada Kuomintanga i predsednik Ma lično poslednjih godina beleže izuzetno nizak rejting i Cai Ingven, vođa opozicione Demokratske progresivne partije (DPP) koja je za sticanje pune nezavisnosti i smanjenje ekonomske zavisnosti od matice kroz veću saradnju sa SAD, u istraživanjima javnog mnenja ima osetnu prednost u izbornoj kampanji za novog predsednika u odnosu na kandidata Kuomintanga Erika Čua. Mnogi članovi DPP-a, za koju se veruje da će posle sledećih izbora preuzeti vlast na Tajvanu, smatraju da konsenzus sa Pekingom o tome da postoje dve vlade, ali samo jedna kineska nacija, koji podržava trenutni predsednik Tajvana Ma, može biti protumačen kao da su NR Kina i Tajvan jedna država, te ga zato odbacuju. Obostrani interes Ipak, na Tajvanu od zbližavanja sa NR Kinom ne strahuju svi, već ima i onih koji pozdravljaju napore predsednika Ma, koji je pri kraju svog drugog mandata, da ostvari snažnije ekonomske, kulturne i ljudske veze sa kontinentom. Jačanje ekonomskih, pa i političkih veza sa maticom na Tajvanu priželjkuju turistički i ugostiteljski sektor i izvoznici, naročito velika proizvodna preduzeća poput "Fokskona", koji u svojim postrojenjima u Kini, koristeći brojnu i jeftinu radnu snagu, proizvodi "ajfon" i tablet računare koji se prodaju pod znakom američkog "Epla". Odluka o daljem toku međusobnih odnosa na plećima tajvanskih glasača Tako na obe strane postoji ekonomski i kulturni, pa delom i politički interes za dalje produbljivanje veza, ali se taj interes na Tajvanu prepliće sa ozbiljnom brigom i osećajem neizvesnosti za budućnost. Zato, ako se želi dalje privredno i političko povezivanje, nakon subotnjih istorijskih razgovora dobre volje između predsednika Si Đipinga i Ma Jingdžoua, preostaje nemali zadatak da se kroz dalje konkretne pregovore iznađu rešenja za ekonomske i političke probleme koji opterećuju odnose dve strane i brinu tajvansko stanovništvo. Susret u Singapuru je značajan korak u pravcu stvaranja atmosfere uzajamne saradnje i razumevanja i produbljenja veza. On bi jednog dana mogao da bude ocenjen i kao konkretni početak puta ka ujedinjenju Kine i Tajvana.

Pročitajte još: 

• Objavljeno ime organizatora ubistva NJemcova
• VELT: Berlin se sprema za „balkanski scenario“
• TAJMS: Britanija zvanično daje Rusiji „status najveće pretnje“

Ipak, bar kada je reč o bliskoj budućnosti, na dalji tok odnosa dve strane veliki konkretan uticaj će imati ishod izbora koji će biti održani na Tajvanu u januaru sledeće godine. Izvor: RTS