Pravda

Tim pre ne bi smela da propusti novu drugu šansu, koja se srpskim izvoznicima ovih dana iznenada ukazala, jer je ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao dokument kojim se, zbog obaranja ruskog vojnog aviona iznad Sirije, od 1. januara 2016. zabranjuje uvoz turskog voća i povrća i pojedinih mesnih prerađevina u Rusiju. Kao da se neko iz Moskve pre takve odluke dobro raspitao šta bi od toga moglo da se nabavi iz Srbije. S obzirom da naša zemlja ima veliki, neiskorišćeni potencijal za proizvodnju hrane, Vlada Srbije bi hitno, dakle već u budžetu za narednu godinu, o kojem će se ovih dana raspravljati u Skupštini, trebalo da obezbedi dodatna sredstva, kojima će stimulisati veću proizvodnju i izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju. Zato bi, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog novonastale situacije, Vlada morala još jednom da razmotri i odustane od namere da čak i nominalno smanji agrarni budžet i subvencije poljoprivrednim proizvođačima u 2016. za oko 110 miliona dinara. Takođe, deo novca u budžetu za narednu godinu trebalo bi odvojiti i za subvencionisanje kamata na kredite, koje bi banke odobravale kompanijama sa ugovorenim izvoznim poslovima na ruskom tržištu. Za te namene mogao bi da se iskoristi i deo sredstava već postojećih institucija, Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i podsticanje izvoza. U suprotnom, ukoliko Vlada ne pomogne domaćim privrednicima da iskoriste i drugu šansu za proboj na rusko tržište, pitanje je da li će im se nova, treća prilika uopšte i ukazati. Tim pre što se kompanije iz drugih zemalja sveta neće libiti da pojure i zauzmu pozicije na ogromnom tržištu sa više od 150 miliona potrošača i 50 puta većim bruto domaćim proizvodom od Srbije. Mogli bismo ponešto naučiti i od američkih kompanija. Dok je zbog sankcija izvoz Francuske, Poljske, Nemačke i Italije u Rusiju prošle godine smanjen za više od 10 odsto, američki izvoz je u julu 2014, dakle neposredno nakon pooštravanja sankcija, povećan za rekordnih 48,9 odsto! Uprkos tome što je do tog meseca Rusija smanjila svoj uvoz za 12,4 milijarde evra, SAD su povećale isporuke svojih proizvoda ruskim kupcima za 1,9 milijardi evra. Slično su se ponašale i firme iz Estonije, a nisu skrštenih ruku sedeli ni mudri Švajcarci. To su podaci koje Vlada Srbije uvek može da iskoristi kao krunski argument da kaže „ne“ svaki put kada nam iz EU budu tražili da uvedemo sankcije Rusiji. Koliko se prostora danas otvara na ruskom tržištu, najbolje svedoči podatak da je turski izvoz u Rusiju prošle godine vredeo 6,6 milijardi dolara. Ako srpske firme uspeju da se izbore za samo dva odsto tog „kolača“, izvoz naših kompanija u Rusiju povećao bi se za više od 130 miliona dolara, ili za čak 20 odsto. Osim za poljoprivredne proizvođače i prerađivačku industriju, ovo je velika šansa i za razvoj srpskog turizma i obnovu posustalog građevinarstva. Samo u toku prošle godine Tursku je posetilo blizu pet miliona ruskih turista, koji tamo godišnje u proseku troše skoro četiri milijarde dolara, što je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Bar deo njih mogao bi, agresivnijim nastupom tur operatera na ruskom tržištu, da se dovede u Srbiju. S druge strane, država bi garancijama mogla da stane iza naše građevinske operative, da ponovo zauzme mesto kakvo je nekada imala u Rusiji. Ovo je možda i poslednja šansa za renesansu srpske građevinske operative na ruskom tržištu. Tim pre što bi zbog veoma zategnutih odnosa na relaciji Moskva-Ankara turske građevinske kompanije mogle da izgube to atraktivno tržište, na kojem su, prema nekim procenama, u poslednjih četvrt veka svake godine u proseku sklapale dve milijarde dolara vredne ugovore i samo u Moskvi gradile milione kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora godišnje. Trenutno, srpske kompanije u ukupnom uvozu Rusije učestvuju sa zanemarljivih 0,35 odsto i taj udeo ne može se bitnije povećati bez snažnije institucionalne, finansijske, logističke i svake druge podrške države. A prostora za to očito ima. Na nama je samo da tu šansu iskoristimo. U suprotnom to mesto će zauzeti neko drugi. Možda baš oni koji od nas u pola glasa traže da uvedemo sankcije Rusiji. Treba li bolji dokaz za to od podatka da je Rusija u julu 2014, dok se rat sankcijama sa Zapadom stalno zaoštravao, uvezla 7,5 puta više svinjskog mesa iz SAD (za 26 miliona evra) nego iz Srbije (3,4 miliona evra)? Veće angažovanje države u saradnji sa Rusijom bilo bi u interesu svih. A pre svega Srbije i njene privrede, kojoj je povećanje izvoza praktično jedini kanal za povećanje proizvodnje u naredne dve godine, sve dok penzije i plate u javnom sektoru budu pod kontrolom zbog dogovora sa MMF. Zato je za mnoga domaća preduzeća i eksport u Rusiju jedno od mogućih rešenja za preživljavanje do oporavka domaće tražnje. A, ako misli da im pomogne, država bi, pored Ministarstva, Kancelarije, skupštinskog Odbora i ko zna kakvih još sve institucija za evropske integracije, trebalo hitno da osnuje makar jednu instituciju koja bi se bavila podsticanjem našeg izvoza na rusko tržište – Kancelariju za ekonomsku saradnju sa Rusijom.

Pročitajte još:KINEZI SE SPREMAJU ZA VELIKI RAT: …ali jednim okom gledaju i na Rusiju?!POL KREJG ROBERTS: Ako Rusija ne uspe da probudi Evropu, rat je neizbežanRUSKI ODGOVOR JE SPREMAN: Ovo je turski pakleni plan za zatvaranje Bosfora i Dardanela

Izvor: Večernje novosti