Pravda

Šta se tog 12. marta zaista dogodilo, otkud baš Vaše ime na dokumentu sa obdukcije Zorana Đinđića? – U sastav tročlane komisije obducenata određen sam od strane tadašnjeg upravnika Instituta za sudsku medicinu, kako se to i inače radi u svim ostalim obdukcionim slučajevima. Jedina razlika, koja se prvenstveno može objasniti ozbiljnošću slučaja, odnosi se na uključivanje tri lekara specijalista sudske medicine, dok je opšte pravilo da obdukcioni zapisnik potpisuju dva lekara. Naš zadatak u tom slučaju bio je isti kao i kod svih drugih osoba smrtno povređenih vatrenim oružjem. Ipak, ubistvo premijera je zaista nešto posebno, nešto što se izuzetno retko događa i siguran sam da smo svi koji smo bili uključeni osećali posebnu odgovornost prilikom obavljanja ovog nesvakidašnjeg stručnog zadatka. Ubistvo premijera nije posao kao i svaki drugi, da li je tada na Vas vršen bilo kakav pritisak? – Što se tiče vršenja obdukcije, nije bilo nikakvih pritisaka. Međutim, radilo se o ozbiljnom stručnom izazovu jer povrede na telu nisu bile uobičajene po veličini i po obliku, što je znatno komplikovalo donošenje zaključka o tome koja je rana ulazna, koja izlazna i kakav je bio pravac kretanja projektila kroz telo. Odgovore na sva ta pitanja obducent mora da da na osnovu utvrđenog obdukcionog nalaza i mi smo to i uradili i sve jasno napisali u zaključku obdukcionog zapisnika. Šta Vas je neprijatno iznenadilo kada je u pitanju slučaj ubistva premijera? – U kasnijem toku događaja neprijatno me iznenadio način vođenja istražnog postupka, konkretno činjenica da je od trojice lekara koji su potpisali obdukcioni zapisnik u dalje veštačenje od strane istražnog sudije uključen samo jedan, koji je taj posao obavio sam, u saradnji sa veštakom balističarem. Ne bih voleo da se ovaj moj komentar pogrešno shvati kao znak moje ozlojeđenosti time što sam kao obducent bio isključen iz daljeg postupka. Ja zameram odgovornim licima što u tom istražnom postupku nije sačinjena adekvatna komisija veštaka, sastavljena od većeg broja specijalista sudske medicine i balističara, a što je svakako moralo da se uradi u skladu sa značajem i ozbiljnošću slučaja. – Podsetiću vas samo da u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu svaki obdukcioni zapisnik, čak i kada se radi o najjednostavnijim slučajevima prirodne smrti, obavezno potpisuju najmanje dva lekara specijalista. Nasuprot tome, u slučaju atentata na premijera Đinđića celokupno veštačenje bilo je prepušteno samo jednom specijalisti sudske medicine i jednom balističaru. Jedna od ozbiljnih zamerki odnosi se i na neobavljanje prave i kompletne rekonstrukcije. Bilo je tu i drugih propusta, o kojima su detaljno pisali Milan Veruović i Nikola Vrzić u svojoj knjizi "Treći metak". Da li onda možemo reći da je zvanični izveštaj tačan? – Bilo bi nekorektno da ja kao veštak koji je bio uključen samo u vršenje obdukcije, ali ne i u dalji tok istražnog postupka, dajem sud o tome da li je zvanični izveštaj o ubistvu realan. Međutim, sudeći po navodima iz pomenute knjige “Treći metak”, koja se zasniva na brojnim podacima iz sudskih spisa, mišljenja sam da mnogi detalji u ovom slučaju nisu do kraja i na odgovarajući način razjašnjeni. Šta biste vi rekli da ste bili veštak u tom slučaju? – Jedan od problematičnih i spornih momenata u konkretnom slučaju bilo je utvrđivanje sa koje strane je pucano i položaja tela premijera u momenu povređivanja. Rešavanje ovih spornih pitanja u praksi se zasniva na sveobuhvatnoj analizi svih prikupljenih dokaza, uključujući tragove nađene na mestu događaja, izjave prisutnih svedoka, a od presudnog značaja je svakako obdukcioni nalaz, koji ukazuje na lokalizaciju ulaznog i izlaznog otvora prostreline i pravac kretanja projektila kroz telo žrtve. Šta to konkretno znači? – Ovde konkretno govorimo o pitanju da li je premijer u momentu kada je pogođen bio okrenut leđima ili licem ulazu u zgradu Vlade. Prema dostupnim podacima tu se javljaju dve verzije, jedna je zvanična da je premijer u tom momentu bio okrenut leđima ulazu u zgradu vlade, dok je verzija prisutnih svedoka sasvim suprotna, da je bio okrenut licem. Zadatak sudskomedicinskog veštaka naravno nije da on kaže odakle je pucano, već da utvrdi da li je moguće da se mesto sa kojeg je navodno ispaljen hitac uklapa u utvrđeni položaj tela i karakteristike ustreline ustanovljene obdukcijom. Ja ne mogu da kažem u kom je položaju premijer zaista bio u momentu povređivanja, ali ne vidim logičan razlog zbog kojeg bi on ulazeći u zgradu Vlade bio okrenut ka ulazu leđima, a ne licem, kako su to tvrdili prisutni svedoci. Pitam se zašto izjavama svedoka nije verovano, ali procenjivanje verodostojnosti izjava svih učesnika u postupku, uključujući i svedoke, stvar je suda, a ne mene kao veštaka koji je učestvovao samo u početnoj fazi postupka. Na osnovu svega toga može se utvrditi odakle je pucano na premijera i da li je zaista to učinjeno sa zgrade iz Ulice Admirala Geprata kao što kaže zvanična verzija.