Najnovije

PROPAO "PRAŠKI MAJDAN": Pokušali da opozovu Zemana zbog "naklonjenosti Rusiji"

U Pragu je propao pokušaj protivnika kursa Miloša Zemana da iznude njegovo smenjivanje.
Miloš Zeman (Foto: Flickr)

Miloš Zeman (Foto: Flickr)

Češki Senat je, naime, odbacio inicijativu „Praškog Majdana“ da započne proceduru opoziva predsednika države. Pritom je ocenio da je Zeman - i kada je povoljno govorio o Rusiji - „delovao u ukvirima nacionalnog ustava i u interesu Češke Republike“. Prozapadni deo češke političke elite ne krije da mu smeta što Zemana „isuviše često“ i blagonaklon citira ruska štampa. U zaključcima češkog Senata se naglašava: „Ni jedna Zemanova izjava, a ni sve zajedno, ne sadrže ogrešenja o Ustav Republike. Nisu nanele nikakvu štetu suverenitetu i celovitosti Republike, a ni njenom demokratskom uređenju“. Zemana su potpisnici peticije - njih preko 11.000 - optužili da vodi „prorusku spoljnu politiku“ i da izdaje interese zemlje i vređa dostojanstvo Češke u svetu“. Glavninu potpisnika čine pripadnici grupe „Praški Majdan“. Međutim, Senat je potpisnicima poručio: „U zemljama sa razvijenom demokratijom - nema mesta obojenim tehnologijama. Sama demokratija nije vlast prozapadnih demokrata već - onih za koje glasa većina birača. A onaj koga oni izaberu - sam odlučuje šta će govoriti“. Zeman je prvi predsednik Češće biran na direktnim izborima. Do 2013-te je predsednik zemlje biran na zajedničkoj sednici oba doma parlamenta. U kampanju sumnjičenja Zemana se uključio i The Economist koji je objavio: „Od oktobra 2014-te do februara 2015-te, Zeman je u medijima na ruskom jeziku bio pomenut 16.552 puta, a nemački predsednik, Joahim Gauk, samo 481 put. Pošto ruske medije praktično potpuno kontroliše Kremlj, jasno je da češki predsednik u vrhu vlasti Rusije ima prijatelje“. Zeman je 1970. bio isključen iz komunističke partije zbog protivljenja ulasku sovjetskih trupa u Čehoslovačku. Potom je radio kao specijaliste za prognoze i futurolog, a u politiku se vratio cele dve decenije kasnije. Aktivno je bio protiv „razvoda sa Slovačkom“. U periodu 1996-1998. bio je predsednik parlamenta, a potom - do 2002. godine predsednik vlade. Na predsedničkim izborima 2003-će doživeo je neuspeh, pa je više godina živeo u selu. Ali, 2010. je formirao stranku „Partija za građanska prava - Zemanovci“ koja nije ušla u parlament. Uprkos svemu, na predsedničkim izborima 2013-te bio je pobednik i u prvom i u drugom krugu. Glavni rival mu je bio knez Karl Švarcenberg koji je u to vreme bio šef češke diplomatije, a najbogatiji je političar u zemlji.
Pročitajte još:
Izvor: fakti.org

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA