Pravda

- Postupanje SIPA u Novom Gradu je neprimereno i predstavlja grubo kršenje međupolicijske saradnje. Takvo postupanje ponižava i derogira nadležnosti i ovlašćenja ne samo MUP-a, već svih institucija Republike Srpske. Zbog toga je Vlada RS donela odluku o obustavljanju saradnje sa SIPA, Tužilaštvom i Sudom BiH, koja se odnosi na sve institucije Srpske. Šta to konkretno znači i da li je tu saradnju ponovo moguće uspostaviti? - To znači da nećemo odgovarati na njihove akte i nećemo postupati po njihovim zahtevima. A kako dalje, to treba pitati njih. Videćemo kako će oni da rade svoj posao ako sa jednom polovinom BiH, u ovom slučaju Republikom Srpskom, nema saradnje. U odluci piše da je Vlada RS opredeljena za korektan odnos i profesionalnu saradnju svih bezbednosnih i pravosudnih institucija, ali s posebnim naglaskom na reč "korektan". Ukoliko SIPA sutra dođe u pretres neke druge policijske stanice, šta ćete uraditi? - Postupićemo po odluci Vlade RS i sprečićemo njihov ulazak. Da li to znači da ćete koristiti oružje? - Samo ukoliko ono bude upotrebljeno protiv nas. Nedavno ste govorili o mogućnosti da MUP RS zaposli oko 400 novih ljudi. Šta je povod za takvu najavu? - Imamo problem da penzionišemo određeni broj ljudi jer policajci moraju da ispune dva uslova, staž i godine života, da bi otišli u penziju. To je dovelo do toga da je prosjk godina u MUP-u 43, a to su godine koje ne odgovaraju određenim poslovima, naročito u specijalnoj policiji. Pojedina radna mesta nisu oslobođena za prijem mladih ljudi, koji bi zadovoljavali potrebe službe. Na raspolaganju imamo 400 mladih, koji su završili Visoku školu unutrašnjih poslova, a sada su "na ulici". NJihov status nije rešen iz više razloga, a izmenom Zakona o PIO i mogućnošću penzionisanja policijskih službenika omogućićemo oslobađanje priličnog broja radnih mesta na koje ćemo zaposliti te mlade ljude. Dobićemo mlad i školovan kadar, za koji sam siguran da je budućnost MUP-a RS. Da li je potrebno toliko policajaca? - Prema važećoj sistematizaciji, u CJB Banjaluka nedostaje oko 130 policajaca, i to moramo da popunimo. To su uglavnom radna mesta sa srednjom stručnom spremom, odnosno policajci koji rade na ulici i bave se klasičnim policijskim poslom. Potrebni su nam iz bezbednosnih razloga, radi većeg prisustva na ulici, obezbeđenja objekata i slično. U Trebinju nam takođe nedostaje mnogo ljudi, posebno sa srednjom stručnom spremom i uradićemo sveobuhvatnu analizu da vidimo da li treba da proširimo sistematizaciju. Na terenu se ukazala potrebe i za CJB Istočno Sarajevo, koji se naslanja na Kanton Sarajevo. I te kapacitete takođe moramo da pojačamo. Kako komentarišete ocene da kadrovsko i tehničko jačanje policije vodi prema secesionizmu RS i obračunu sa političkim neistomišljenicima? - Apsolutno nema mesta takvom razmišljanju i pričama. To je čista politizacija koja nema nikakve veze sa policijskim poslom i potrebama policije. Zar mislite da bi bilo koji mladi čovek došao da radi u policiju ako bi znao da će sutra biti korišćen za neke obračune? Ili da ćemo ga negde "gurnuti u vatru", gde će izgubiti glavu ili raditi protiv nekih svojih uverenja? Uostalom, niko ne može da zna kakvog su političkog opredeljenja i strukture ljudi koji će ispuniti uslove konkursa. Bespotrebno je razmišljati o takvim stvarima. Takođe, zar je samo 400 ljudi potrebno da bismo se ponašali secesionistički ili da bismo se otcepili od BiH? Mislim da to apsolutno nije broj koji može bilo šta da promeni u tom političkom smislu, ali i te kako može da doprinese izvršenju policijskih poslova i obezbeđenju građana. S druge strane, zaposlićemo mlade ljude kojima je potreban posao da mogu da planiraju vlastite porodice, obezbede sopstvenu egzistenciju i normalno žive. Postoje najave i da će RS dobiti Zakon o antiterorizmu? - Kada sam došao na čelo MUP-a formirana je Uprava za borbu protiv terorizma i ekstremizma. To je bio dobar potez i pokazalo se da je to zaista bilo potrebno. I ostale policijske agencije u BiH moraće da idu u tom pravcu i da imaju specijalizovane ljude samo za taj posao. Jer, ne može policajac danas da radi na javnom redu i miru, a potom da se bavi terorizmom. Ti ljudi moraju da se bave samo time jer je to dovoljno velika i opsežna problematika. Policajci tome moraju biti apsolutno predani i uvezani sa ljudima iz drugih policijskih struktura koji na tome rade. Imajući u vidu sve što se kod nas i u svetu dešava, kao i činjenicu da niko ne može isključiti mogućnost novih terorističkih napada, ukazuje se i potreba za donošenjem Zakona o antiterorizmu. Šta će taj zakon podrazumijevati i da li će policija dobiti veća ovlašćenja? - Takav zakon već imaju Italija, Francuska, Švedska, Holandija, Kanada... Videćemo njihova zakonska rešenja, iskustva i uradićemo detaljnu analizu. Već sam formirao radnu grupu koja radi na tome i napravićemo nacrt zakona koji će biti spreman da se pusti u proceduru kada bude odlučeno da je to potrebno. Postoje najave i da bi takav zakon mogao biti donesen na nivou BiH, a ne samo u RS. Svakako ćemo tražiti da se policiji dozvoli duži vremenski period za postupanje. Zakon treba da bude takav da niko ne može da kaže da se njime narušavaju ljudska prava, da neko vrši pritisak na određenu grupu ljudi ili da policija zloupotrebljava svoja ovlašćenja. To nije cilj. Takav zakon treba da bude donesen s ciljem bezbednosti svih građana i njihove imovine. Mnogo se priča o nabavci oružja, municije, čak i helikoptera za potrebe MUP-a RS. Šta će od toga zaista biti nabavljeno? - Na opremanju policije radimo duže vreme. Proveli smo određene tendere koji su potrebni za nabavku oružja i opreme za Specijalnu jedinicu i Jedinicu za podršku. Namera nam je da te jedinice opremimo po najvišim svetskim standardima. NJima će biti nabavljene puške, pištolji, a uslediće i kvalitetnija obuka da bismo te jedinice podigli na mnogo viši nivo. Moram da priznam da su takve jedinice u SIPA i FUP-u mnogo bolje opremljene od naših jedinica i namera nam je da dostignemo i prestignemo taj nivo. Postoje razmišljanja i za nabavku helikoptera, ne samo za MUP RS, već letelica koje se mogu koristiti i za medicinske svrhe, kao i u slučaju požara i poplava. Helikopterski servis RS raspolaže sa tri helikoptera, koji nemaju veliki kapacitet i ne mogu da prevoze mnogo ljudi. Nama bi bilo dovoljno da nabavimo dva helikoptera većeg kapaciteta, da u RS možemo da pokrijemo sve potrebe. Da li među građanima BiH ima onih koji su spremni na samoubilačke napade i da li je nešto takvo moguće u BiH? - Apsolutno! To se vidi i iz napada na vojnike u Rajlovcu, nakon čega je ubica izvršio samoubistvo. To nam govori da su spremni i na samoubilačke napade. Pitanje je samo kada će imati priliku da to urade u BiH, a ja se nadam da će naše službe biti dovoljno jake i uvezane i da će na vreme sprečiti takve ljude da naprave veliko zlo. Na koji način građani BiH odlaze na ratište u Siriju, koje rute koriste i kako to zaustaviti? - Postoji više ruta za odlazak na sirijsko ratište. Niko to ne radi otvoreno, već prikriveno, kroz normalno kretanje kakvo koriste svi ljudi u prevozu. Rute postoje i vode uglavnom preko Turske, ali idu i preko Beča i drugih evropskih gradova. Međutim, opet se vraćaju prema Turskoj jer im je to najkraći put za ulazak u Siriju. Raspolažemo podacima da se više od 300 građana BiH nalazi na ratištima u Siriji ili su već bili tamo. Oko 50 ljudi se vratilo u BiH, a neki od njih su i procesuirani zbog učešća u ratnim dejstvima u drugim zemljama. Mnogi će se u narednom periodu vratiti, a određeni broj je i poginuo. Imate li tačan broj mrtvih? - Tim podacima se kalkuliše jer je moguće da se broj namerno uvećava da bismo mi nekog vodili kao mrtvog, a onda bi imao otvoren put za dalje aktivnosti. Ti podaci se uzimaju s rezervom i detaljno ih analiziramo. Potvrdili smo između 30 i 40 poginulih. Odlazak tih ljudi na sirijsko ratište i njihov povratak u BiH radikalizovaće prilike u BiH, posebno u okruženju u kojem se ti ljudi budu nalazili. Oni će verovatno pokušati da angažuju i regrutuju nove ljude za ratišta, doneće radikalne ideje kojima su tamo naučeni. To ne može da pomogne BiH, već samo narušava bezbednost svih naroda. Naročito bošnjačkog jer oni najprije pokušavaju da regrutuju mlade ljude iz svog naroda i da ih uče radikalnoj tradiciji koja ne može da donese ništa dobro. Radi se o ideologiji zla, a svakodnevno iz medija vidimo na koji način se te osobe ponašaju i kako ubijaju ljude na najbrutalnije načine da bi zastrašili, ali i privukli ljude sa sličnim razmišljanjima. Nažalost, nije ih malo. Više hiljada ljudi iz svih evropskih zemalja pristupilo je toj ideologiji i mislim da će u budućnosti to biti veliki problem ne samo za BiH, već i za Evropu. Banjaluku su u bliskoj prošlosti potresla ubistva Rade Dojčinović, Nebojše Čubrilovića i Milana Vujičića, a izvršene su i dve oružane pljačke "teške" preko milion maraka. Šta činite da ti slučajevi budu rasvetljeni? - Svake godine imamo ubistva iz raznih pobuda. Za te poslednje slučajeve znamo da se radilo o kriminogenim licima, koja su bukvalno likvidirana i verovatno je reč o nekim obračunima u kriminalnom miljeu. Takvi slučajevi se teško dokazuju, ali radimo na tome i nadam se da ćemo uspeti to da rasvetlimo. Ne zanosim se time da ćemo sve moći otkriti i dokazati. Postoje i stara ubistva, u kojima znamo ko su izvršioci, ali zbog protoka godina vrlo je teško prikupiti dokaze na osnovu kojih bi oni mogli biti osuđeni. Uradićemo sve što možemo i iskoristićemo sve mogućnosti da pokušamo da otkrijemo počinioce. CJB Banjaluka od 1996. godine do danas ima 28 nerasvetljenih ubistava. Da li se na tome radi? - Nedavno smo u Derventi uspeli da nakon više od 10 godina rasvetlimo jedno ubistvo i verujem da će toga biti još. Nećemo odustati od tih slučajeva i učinićemo maksimalne napore da ih rasvijetlimo. Proveravamo sva lica koja bi mogla biti potencijalni izvršioci, a ranije prikupljeni tragovi u tome nam značajno pomažu. Predsednik RS Milorad Dodik podnio je krivičnu prijavu protiv samog sebe. Da li vam je Okružno tužilaštvo u Banjaluci dostavilo nalog za proveru navoda iz te prijave? - To ne mogu da komentarišem. Svedoci smo propasti više banaka u Srpskoj. Da li su na pomolu i neke nove istrage? - Na tome aktivno radimo i nadležnim tužilaštvima već smo podneli izvještaje za Bobar banku, dok je za Balkan Investment banku otišao izveštaj protiv 21 lica. Pola tih ljudi dostupno je istražnim organima, a ostali se nalaze u inostranstvu i za njima ćemo raspisati poternice. U saradnji s Evropolom i Interpolom doći ćemo do tih lica da bi odgovarala za ono što su učinila. Na poternici je već Dragan Vučetić, direktor Javnog preduzeća "Nikola Tesla". Imate li informacije gde se on nalazi? - Nalazi se u Nemačkoj i ima državljanstvo te zemlje, što nam stvara problem. Ipak, verujem da ćemo u saradnji s Interpolom i u tom predmetu doći do onog što nam je potrebno i nadam se da će to biti rešeno.