General Vladimir Lazarević vratio se u Niš posle odluke Međunarodnog suda za ratne zločine da se prihvati njegov zahtev za uslovni otpust. U pritvorskoj jedinici u Sheveningenu proveo je tačno deset godina i deset meseci, od 3. februara 2005, kada se predao, do 3. decembra 2015. godine, što je više od dve trećine izrečene kazne.
Bio je optužen zajedno sa srpskim generalima Nebojšom Pavkovićem, Sretenom Lukićem i Vlastimirom Đorđevićem za komandnu odgovornost i za navodno sklapanje zajedničkog poduhvata za proterivanje Albanaca sa Kosova i Metohije. Najpre je osuđen na 15, ali je posle razmatranja njegove i žalbe njegovih branilaca na ovu presudu kazna smanjena na 14 godina zatvora. Na povratku u domovinu, na niškom aerodromu, Vladimir Lazarević je rekao da "ne zna zašto je izgubio deset dragocenih godina", ali da je ipak "uspeo da pretekne haško gubilište". Istakavši da mu predstoje najviše odmor, lečenje i oporavak, Vladimir Lazarević je na kraju rekao: - Mnogi su me pitali ovih dana kako sam, kako se osećam. Parafraziraću jednog ruskog velikana koji je rekao: "Poštujem prošlost, nisam zadovoljan sadašnjošću i nadam se budućnosti." To je moj život. Čitavo ovo vreme provedeno u Tribunalu stajao sam uspravno pred haškim sudijama, tužiocima i njihovim pomagačima. Stajao sam uspravno, visoko uzdignute glave i pred svojim drugovima i saborcima, pred pravdom i istinom, smeran pred Bogom i svim poginulim saborcima, pred svim poginulim i umorenim nevinim žrtvama tog prokletog rata misleći na sve koji su uspeli da prežive kosmetsku golgotu. General je rekao da je bio rešen da po svaku cenu odbrani istinu o Srbiji i Kosovu i Metohiji: - U duši sam neprestano nosio misao da moram da odbranim svoju i čast Srbije, da se izborim za slobodu i život. Možete lagati sve ljude neko vreme, možete lagati neke ljude sve vreme. Ali, ne možete lagati i zamajavati sve ljude i sve vreme. Do vrednosnog suda poteklog iz srpskog naroda čast se ne može nikako oduzeti, može se jedino izgubiti. Zahvalio se legendarni general svima koju su mu pomogli: - Imao sam ogromnu podršku od porodice i neizmerno sam zahvalan svima koji su mi pomogli. Veliku zahvalnost dugujem i onima koji se nisu štedeli tokom izrada analiza i ekspertiza i u svakom trenutku bili bezgranično spremni da budu deo moje odbrane, svim državnim organima i svim vladama Srbije od 2005. godine do danas. Naravno i od svih koji su nastojali da mi pruže pomoć shodno uslovima i mogućnostima pre svega u smislu mog životnog opstanka i očuvanja zdravlja na nivo podnošljivosti. Zahvalan sam i svima onima koji su u mislima i molitvama bili sa mnom i mojom porodicom.
Karijera bez mrlje
Vladimir Lazarević rođen je 23. marta 1949. u selu Grnčar kod Babušnice. Sa samo 23 godine završio je Vojnu akademiju, a potom i Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske i Školu nacionalne odbrane. Službovao je u Nišu, Prizrenu, Prištini, Leskovcu i Beogradu. Načelnik štaba Prištinskog korpusa postao je 1998. godine, a samo šest meseci i pred samu agresiju NATO-a na SRJ postavljen je za komandanta ovog korpusa. Prvih dana 2000. godine Lazarević je postao komandant Treće armijske oblasti VJ. Prvog aprila 2002. postavljen je na mesto načelnika Sektora za kopnenu vojsku, na kojem je ostao do 7. avgusta 2003. godine.
Pročitajte još:Dvadesetogodišnjak koji se vratio iz Novorusije: To je kvalitetno iskustvoFENOMENALNA PORUKA RUSKIH NAVIJAČA: Pogledajte kako su Rusi podržali srpsko Kosovo! (FOTO)
Izvor: Vesti onlajn
