Porodica Živković napustila je Beograd kako bi našla novi život na selu.
Posle četiri godine zajedničkog života u prestonici, Kruševljanka Mirjana (35) i Beograđanin Goran (42) rešili su da se presele u Kruševac, zbog, kako kažu, srećnijeg detinjstva svojih mališana. Mirjanu, po struci pejzažnog arhitektu i Gorana, profesionalnog stolara i kuvara, spojila je ljubav prema prirodi, bilju i začinima. - Dugo smo tragali po Kruševcu i okolini, konsultovali se sa Poljoprivrednom stručnom službom i na kraju, tragom informacije da je nekadašnja "Merima" imala u župskom selu Dobroljupci uzgoj lavande i proizvodnju eteričnih ulja, uputili se ka Aleksandrovcu. Moj stric je radio na tom poslu pa sam imala donekle dodira sa lavandom, makar kroz priču. Tako je sve počelo - priča Mirjana Živković. Mladi supružnici smelo su se upustili u posao. Zakupili su 1,1 hektar imanja odgovarajuće kiselosti u selu Tuleš, naručili prvo seme sa Instituta "Josif Pančić" i proizveli sopstvene sadnice. Lavanda odlično uspeva pored vinove loze, pa ne čudi da u župskom vinogorju već daje prve bogate plodove.
Planiraju da proizvode lavandin med
I dok se Mirjana posvetila izučavanju uzgajanja lavande, suprug Goran učio je o pčelarstvu sa željom da jednog dana proizvode lavandin med. - Taj med sam prvi put probala na letovanju u Bugarskoj, a u Srbiji se slabo proizvodi - kaže Mirjana. - Imamo 70 košnica i pčele trenutno daju livadski i bagremov med, proizvodimo i mleč, propolis, a za lavandin med pripremamo se naredne godine. U celom poslu, koji nije lak, pomažu im deca. Aleksa (6), Danica (4) i dvogodišnji Blagoje uživaju u Tulešu i vredni su radnici porodične firme "Eko cvet" i poljoprivrednog gazdinstva. - Lavanda cveta već prve godine, ali je potrebno tri godine da postigne traženu bujnost - kažu Goran i Mirjana. - U vreme cvetanja u junu, cele dve nedelje, lavanda je medonosna, pa planiramo da platformu s košnicama odvezemo iz Kruševca u Tuleš. Živkovićima na imanju pomaže meštanin Mladen Kljajić, na čijem tavanu suše bukete lekovitog bilja. Dva puta godišnje orezuju i od korova čiste lavandu. Sami je beru i dalje tretiraju.
Zarađuju i putem interneta
- Sadnice, suv cvet i jastučiće s lavandom prodajemo putem Interneta, posećujemo sajmove meda, a polako razrađujemo distributivnu mrežu - objašnjavaju Živkovići. - Bili smo uporni, pa su nam se otvorile šanse. Ali iznad svega smo srećni što su nam deca zavolela prirodu!
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
