Pravda

Ovo je izjavio Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije, dan nakon što je iz Prištine kosovski premijer Isa Mustafa poručio da će oni, u slučaju da je napravljena greška u demarkaciji granice između Crne Gore i južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, pozvati Ameriku i Evropsku uniju da to pitanje reše. U reagovanju Vlade Crne Gore rečeno je da je to isključivo "unutrašnji problem Kosova", dok u DNP ne mogu da se pomire sa takvim stavom. - Ako je ovo njihova unutrašnja stvar tzv. Kosova, postavlja se pitanje zašto je onda Milo Đukanović spreman da pregovara, ili je premijer samo nesvesno priznao da je Crna Gora odavno postala unutrašnja stvar kosovskih Albanaca - pita Knežević. Ovu priču "zamutila" je krajem februara poslanica Demokratskog saveza Kosova Besa Gadžeri navodeći da je Crna Gora ušla 40 kilometara na teritoriju Kosova i da su zbog toga građani Dečana i Peći sprečeni da koriste svoju imovinu na tom graničnom pojasu. Ona je od vlasti u Prištini zatražila da vrati tu teritoriju "matici". Pre četiri godine Podgorica i Priština započele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79 kilometara duge granice, ali je taj posao dugo trajao, a razlog što kosovska strana nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor!? Radi se o prostoru koji je šumovit i bogat pašnjacima, ali i katunima. Međutim, problem se pojavio nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja SRJ 1999, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koje su za snage međunarodne zajednice bile granice razgraničenja Crne Gore i Kosova. Taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene na 850 metara unutar njene teritorije! Nervoza na međi je proključala 2009. godine, kada su u okolini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Oni su danima protestovali tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći, pripada Kosmetu. - Crna Gora treba da ima među tamo gde je ona i bila - kaže Mehmed Bardhi, predsednik Demokratskog saveza. - Očigledno da spor nije rešen kod Kule, gde je groblje, kao i na Čakoru, gde su pašnjaci i katuni na koje meštani izdižu stoku.