Pročitajte još:Izvor: niskevesti.rs
ZAGLEDAJTE SE U OČI SVETE PETKE: Ona će vam pogledati u dušu i otkriti sve! (FOTO)
Manastir je dobio naziv Iverica, jer su ga obnovili gruzijski monasi iz Iviriona sa Svete Gore, a u periodu od 1898. do 1903. godine bio je Kraljevski srpski vojni manastir, pod vojnim zapovedništvom, što je jedini takav primer u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Manastir Svete Petke Iverice se nalazi u Sićevačkoj klisuri, na međunarodnom putu Niš - Sofija i predstavlja dokaz o postojanju kolonije monaha na ovom području. Istorija upućuje da su stari manastir osnovali monasi iz gruzijskog manastira Iviriona sa Svete Gore, otuda i dodato ime Iverica. Pretpostavlja se da su krajem 14. veka usled najezde Turskog carstva mnogi monasi, iz tada okupiranih područja, našli utočište u Sićevačkoj klisuri, gde su osnovali monašku koloniju kojoj pripada i ovaj manstir. Po predanju, takvih je manastira u Sićevačkoj klusiri bilo ukupno dvanaest. "Istorija manastira Svete Petke nije do kraja istražena. Po predanju, temelji crkve napravljeni su još u petom veku nove ere, dakle mnogo pre nego što su je gruzijski monasi sa Svete Gore naselili i obnovili", rekao je zamenik tutora manastira Hadži Dragan Ilić. U manastir svrate putnici namernici, da zapale sveću i pogledaju ikonu Svete Petke koja se nalazi na ikonostasu, koja je po rečima tutora, "replika ikone iz crkve Hrista Spasitelja iz Moskve, koju je spalio Staljin". Hadži Dragan Ilić kaže da pogled u ikonu ove svetiteljke "otkriva stanje duše posmatrača". "Dovoljno je da se na kratko zagledate u oči Svete Petke. Neki njene oči vide kao vesele, drugi vide tugu, čak i suze. U zavisnosti od toga šta vaše oči vide u očima svetiteljke, otkriva i vaše duševno stanje. Ako vidite suze, znači da ste sami tužni, stanite koji minut ispred ikone i u tišini uputite joj molitvu, recite joj zašto ste tužni. Videćete kako to blagotvorno deluje na dušu", kazao je Hadži Dragan Ilić. Manastir Svete Petke Iverice rušen je i zidan četiri puta. Na prvim temeljima starijeg hrama, kao graditelji se pominju Mrnjavčevići, pa monasi iz Iviriona, a poslednji put, u obliku u kakvom postoji i danas, podigle su je 1898. godine inžinjerijske jedinice srpske vojske, koje su pripremale teren za prokopavanje tunela i prolaza za put i prugu kroz kanjon Sićevačke klisure. Od osvećenja 1898. godine pa sve do 1903. godine manastir je u bio posedu vojske Kraljevine Srbije i u njemu su versku službu vršili vojni sveštenici, što potvrđuje ukaz kralja Aleksandra I od 19. februara 1901. godine kada je za starešinu manastira postavljen vojni sveštenik. Manastir je u tom periodu nosio ime Kraljevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica. Sačuvan je ukaz kralja Aleksandra I Obrenovića, kojim se za starešinu manastira vojnog, postavlja vojni sveštenik g. Žunić. Ovo je posebno zanimljivo jer u istoriji Srpske pravoslavne crkve nije poznat još jedan ovakav primer. "U sklopu manastira nalazi se konak, koji je za sada prazan, jer nema sve potrebne uslove za život. Za neki dan doći će nam materijal za postavljanje ograde, ali je potrebno još sredstava da bi Sveta Petka Iverica bila u potpunosti sređena. Dobili smo i novi zvonik, a postoji i stari, koji se vidi sa auto- puta i veoma je zanimljiv. Po predanju, u njemu su gruzijski monasi imali dve galerije koje su koristili za spavanje, a molili se u podnožju zvonika", dodao je Hadži Dragan Ilić. Ne znamo kako će na vas delovati pogled na oči Svete Petke, jer gledate fotografiju, a ne originalnu ikonu. Autor ovog teksta je u njenim očima video suze, a ako želite i lično da se uverite u moć očiju ove svetiteljke, manastir se nalazi na samo 20 kilometara od Niša, otvoren je svakog dana od 10 sati ujutru, a zaključan samo ponedeljkom.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...