Pravda

To je još jedan signal da se u senci velikog geopolitičkog okršaja, koji pred našim očima kulminira na Bliskom istoku i čiji cilj je kontrola teritorija i prirodnih resursa, dešava i ideološki sukob porodične i antiporodične civilizacije čiji je cilj duša savremenog čoveka.

Terminator

Svakom slobodnom čoveku jasno je da cilj globalnog potrošačkog društva nije opšte povećanje bogatstva i pravednije društvo, kao što se preko medija sugeriše, već apsolutna vlast grupe privilegovanih. Radi ostvarivanja, takve, apsolutne vlasti, bilo je neophodno kombinovanim sredstvima manipulacije, podsticaja i prinude stvoriti nesvesnog roba, neostvareni ideal svih moćnika kroz istoriju ljudskog roda. Bez nesvesnog roba nema ni apsolutne vlasti. Danas takav, savršeni rob postoji. On je porobljen u tolikoj meri da čak nije ni svestan svog ponižavajućeg položaja. Ne samo da ne sanja slobodu, kao sužnji nekad, već je spreman da se žestoko bori za očuvanje svog robovskog statusa. Ovo žalosno biće možemo nazvati i Savršenim potrošačem. Savršeni potrošač je u suštini biće bez svoje volje, on samo ima naučenu sposobnost usvajanja tuđih ideja i želja kao svojih. Obeskorenjen i bez porodičnog i nacionalnog identiteta on je savršeno podoban za svaku vrstu manipulacije. U svojoj idealnoj formi, Savršeni potrošač je istrgnut i odsečen od svake identiteske zajednice od države do porodice, on je bezlična individua vođena isključivo animalnim nagonima. On revnosno i po komandi reaguje na sve nebitno i prizemno. On štiti jake i prezaštićene a ravnodušan je prema slabim i ugroženim. U Srbiji on podržava i nekritički brani svaku osudu sopstvenog naroda (od Markala preko Račka do Srebrenice) a banalizuje i podsmeva se njegovom stradanju (od Krajine preko NATO bombardovanja do pogroma na Kosovu i Metohiji). On po zapovesti izražava saučešće samo ljudima Zapada, ljudima „prve kategorije“ a prećutkuje pa se čak i podsmeva žrtvama spostvenog naroda i svim ostalim, manje bitnim. Takav potrošački automat daje svojim automobilima lična imena, u stanju je da danima kampuje ispred potrošačkih hramova radi najnovijeg modela smartfona, učestvuje u ljudskim stampedima zbog sezonskih popusta, poliva se hladnom vodom jer su mu rekli da je to humani čin, deli svoje intimne fotografije sa bezbroj nepoznatih ljudi na društvenim mrežama i stavlja se na listu čekanja za ugradnju čipa pod kožu. Istine radi treba reći da se senka takvog terminatora nalazi se i u dušama slobodnih ljudi. I samo čeka trenutak nepažnje.

Prepreke u ostvarivanju ciljeva globalnih elita

Najveća prepreka u ostvarivanju apsolutne moći globalnih korporativnih elita predstavlja postojanje zajednica čije vrednosti su suprotne nametnutoj indivudualističkoj dogmi. To su prirodne porodice, suverene i delimično suverene države i danas već i rastuće alternativne civilizacije sa porodičnim vrednosnim sistemima. Na ličnosnom nivou odgovorni porodični čovek je najveći neprijatelj potrošačkog automata.

Odbrana prirodne porodice

Porodica se zbog svega toga našla na prvoj liniji napada od strane globalno - potrošačkog društva. Globalna finansijska elita je odavno shvatila da bi svako slabljenje prirodne porodice ubrzalo razaranje društvene solidarnosti, olakšalo rušenje suverenih država i sprečilo stvaranje svetske alternative Novom svetskom poretku. Zbog toga se protiv prirodne porodice upotrebljavaju dosad neviđena sredstva: globalna medijska promocija antimorala pod maskom zaštite ljudskih prava, nametanje antiporodičnih zakonodavnih tendencija, mrežno promovisanje antiporodičnih stilova i finansijski podsticaji promotera antiporodičnog ponašanja, plašenje stanovništva demografskom eksplozijom i manjkom resursa. Zlo koje oduvek pratilo ljudsku prirodu prvi put u istoriji dobija i svog vernog saveznika u vidu široke medijske promocije. Zlo se danas otvoreno reklamira. Toga ranije nije bilo, u starom svetu iako punom protivurečnosti i sukoba ipak je postojao stabilan sistem vrednosti koji je razlikovao dobro i zlo. Današnje globalne elite su stabilan sistem vrednosti zamenile lako menjajućim fluidnim moralom po kome je dozvoljeno sve što je u njihovom interesu. Postavlja se pitanje: da li se i kako prirodna porodica u takvim okolnostima može odbraniti.

Nada

Dobra vest je da se globalno-potrošačko društvo, uprkos prividnoj moći, danas nalazi u svojoj regresivnoj fazi. Utisak je da je uprkos još uvek izraženoj ekonomskoj, vojnoj i medijskoj snazi vreme njegove pune dominacije za nama. Ovaj utisak je vezan za jačanje država sa drugačijim društvenim vrednostima koje postaju realna civilizacijska alternativa Novom svetskom poretku. Istovremeno ogoljena, totalitarna i ohola priroda današnjeg globalnog društva je dubinski razorila koncept nametnute zapadne moralne superiornosti, pokazala svu dubinu svetske krize i učinila da svetska istorija, uprkos Fukujami, nije završena, već se pred našim očima stvara nova. U toj novoj istoriji svetska ekonomija je u višegodišnjoj stagnaciji i zapadna ponuda individualističkog potrošačkog raja sve više liči na običnu šarenu lažu. Čovečanstvo danas traži novu egzistencijalnu ponudu koja će mu život učiniti smislenim. Zato savremeni svet živi na civilizacijskoj ivici. Pitanja praktične geopolitike koja danas dele čovečanstvo mogu već sutra u potpunosti otići u drugi plan u odnosu na sukob o prirodi čoveka, porodice i društva. Kombinovane aktivnosti Ruske države (državna volja, zakonodavna aktivnost, aktivna uloga Crkve, angažovani mediji) daju drugačije odgovore na ova pitanja od trenutno globalno dominantnih. A Vladimir Putin postaje hodajuća metafora takvog globalnog odgovora. Putin na jeziku simbola odavno nije samo predsednik Rusije već i nezvanični predstavnik alternativne i humanije svetske porodične civilizacije čiji se obrisi, uprkos gustoj medijskoj magli, sve brže pomaljuju na globalnom horizontu. Zato je on danas i najsatanizovaniji svetski lider u zapadnim medijima (i na portalima LGBT zajednice), ali i velika nada slobodnog čovečanstva. Jasno je da duhovna,politička, istorijska i kulturna logika govori da je mesto Srbije u porodičnoj civilizaciji koju sve otvorenije zastupa Rusija. Nažalost, Srbija je kao država, zahvaljujući pogubnom delovanju svojih elita u prošlosti, bezalternativno se vezujući za Eutopiju preuzela veliki broj autodestruktivnih državnih obaveza. One najstrašnije, poput odricanja od dela svoje teritorije i pristupanja NATO-u se, iako se još uvek formalno ne nameću, svakim novim danom sve više podrazumevaju. Ipak, uprkos inerciji medijske propagande koja će sa svakim novim otvorenim poglavljem pokušavati da naduva izduvani balon EU egzaltacije čini se da sutrašnje glavno pitanje neće biti „da li treba prekinuti put ka EU“ već „kako ga prekinuti sa najmanje štete po narod Srbije“. U svakom slučaju, budućnost će brzo dati odgovor da li ćemo sutra dočekati u globalnom totalitarnom logoru ili ćemo biti svedoci rađanja jednog humanijeg i porodično orijentisanog društva. Jasno je da se uzroci ekonomskih, socijalnih i ratnih nedaća na Zemlji ne nalaze u tzv. populacionoj bombi i manjku prirodnih resursa već u bolesnoj pohlepi privilegovane manjine koja vođena logikom profita i apsolutne moći nekontrolisano uništava tradicionalne obrasce ponašanja i crpi svetske energetske izvore. Porodična civilizacija kao svoj cilj umesto savršenog i sebičnog potrošača mora postaviti odgovornog i skromnog porodičnog čoveka. Porodični čovek je logikom svog života i učenja u prirodnoj porodici usmeren na put potrošačkog samograničenja i socijalnog davanja. Paradoksalno, u još uvek tržišno orijentisanoj civilizaciji opterećenoj ratovima, ekonomskom krizom i opštom nesigurnošću upravo Porodični čovek raspolaže sa izuzetnom ponudom životnog smisla koju je teško odbiti. Prirodna porodica je neophodna svetu. Samo povratkom prirodne porodice u centar civilizacijskog stremljenja pobediće se globalna apatija prozrokovana učenjem da je materijalno blagostanje jedini kriterijum lične sreće. Samo dostojanstvo i duboki smisao i lepota porodičnog života može da udahne novu snagu i oduševljenje u umornu dušu čovečanstva. I srpskog naroda, naravno.

Pročitajte još:

• Srbija i njene granice
• Zašto se afera Rašković prikazuje kao postizborni skandal, a ne obaveštajni
• Gašić, bruka zemlje i njenih epoleta

Izvor: fakti.org