Pravda

Delujući uglavnom pri džamijama, oni, prema podacima instituta "Sivitas", pomažu muslimanima da reše porodične i materijalne razmirice po verskim principima, zapisanim u sedmom veku. Iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, oni ne potpadaju ni pod kakvu regulativu, nisu autorizovani, a mnoge presude su u suprotnosti sa britanskim zakonima, deluju kao "paralelni pravni sistem". Oni koji veruju da im je šerijatski zakon stigao od boga čak i posle građanskih razvoda u Britaniji traže da se brak okonča i pred šerijatskim savetom. No, žene, koje, prema svedočenjima, spadaju među najčešće klijente zbog zlostavljanja i ucena muževa, retko nailaze na razumevanje sudija. Šerijatske sudije ne preporučuju policiju kao instancu kojoj treba da se obrate. Oni bezbednost žene najčešće podređuju očuvanju porodice, čak i po cenu da ona trpi teror. Mužu je dovoljno da tri puta kaže da želi da se razvede da bi mu se to i odobrilo. A ženi se savetuje da pita muža šta mu se ne dopada, da se popravi. U Britaniji se povremeno dizala prašina oko ovih sudova, ali tek sa učestalošću terorističkih napada u Evropi, oni su stigli pod lupu. Sekretar za unutrašnju bezbednost Tereza Mej je obećala da će "pretresti" šerijatske sudove. Gornji dom britanskog parlamenta predlaže zakon kojim se zahteva da šerijatski sudovi rade u skladu sa zakonima na Ostrvu. Koalicija 150 grupa za prava žena je pokrenula peticiju kojom se od britanskog premijera Dejvida Kamerona traži da ovim sudovima zabrani procese povezane sa porodičnim sporovima, jer se "ranjivim grupacijama, ženama i deci, uskraćuju ravnopravnost i ljudska prava".