Pravda

Učešće u misiji SAD ISAF u Avganistanu Crnu Goru je u 2013. godini koštalo 3.098.787 evra, navode u "Pokretu za neutralnost". Iste godine, za opremanje crnogorske vojske, utrošeno je znatno manje para, 1.181.172 evra ili 38 odsto sredstava koja su data za ISAF misiju. Naredne godine sklopljen je ugovor, koji je Podgorica platila 2,5 miliona evra, sa američkom privatnom firmom radi obuke vojnika za tu misiju u Avganistanu. Kritičari režima tvrde da je zbog preporuka zapadnih moćnika, režim "razoružao" sopstvenu vojsku. Pokret za neutralnost svojevremno je obelodanio da je od 2007. godine uništena kompletna crnogorska protivvazdušna odbrana i drugo naoružanje, kao i 200 topova 30/2 mm, 1.500 raketa zemlja-vazduh "strela 2-M", protivavionski brodski topovi 57 mm, PVO artiljerija od 40 mm, 61 tenk T-55, topovi 130 mm, 290 ručnih bacača M57 i drugo. U sredu je obelodanjena i informacija da je Vlada Crne Gore isplatila 200.000 dolara američkim lobističkim firmama Pejdža Rifa i Rendija Šunemana, uoči dobijanja pozivnice za članstvo u Severnoatlatnskom savezu. Kako tvrde crnogorski mediji, u izveštajima Đukanovićevog tima dostavljenog Stejt departmentu navodi se da je Ministarstvo spoljnih poslova sklopilo dva lobistička ugovora sa vlasnicima pomenutih firmi. Rifova firma, čiji puni naziv je "Advokatska kancelarija Pejdža Rifa", tokom 2015. godine od Vlade Crne Gore je dobila 50.000 dolara radi omogućavanja kontakata sa visokim američkim zvaničnicima. Druga firma, "Orion stratedžis LLC", čiji je direktor Rendi Šuneman, dobila je 150.000 dolara, s tim da je isplata iz crnogorskog državnog budžeta kompletirana tek u novembru i to uoči odluke o pozivnici u NATO. Nezvanično se govori da u ugovoru između Vlade Crne Gore i firme "Orion" Rendi Šunemana piše da će ona sve do 31. juna 2016. godine savetovati Đukanovićevu vladu u vezi sa članstvom u NATO. Inače, ukoliko se obistini najava ulaska Crne Gore u NATO, Podgoricu bi to zadovoljstvo godišnje koštalo oko pola miliona evra koliko za zemlje članice Alijanse iznosi "članarina" za 12 meseci. Lobiranje se, po svemu sudeći, nije odnosilo samo na ulazak Crne Gore u NATO već i na druga pitanja. Tako se u vreme rešavanja nesporazuma oko Sutorine, graničnog dela Crne Gore i BiH, pričalo da su se tim problemom bavili i u američkom Kongresu, gde je trajala kampanja lobiranja Vlade Crne Gore. "Glavni igrač" bio je, navodno, kongresmen Mik Tarner, koji je upozorio Sarajevo da bi Vašington mogao uskratiti pomoć BiH, ako ne odustanu od spora sa Podgoricom. I, na kraju, Sutorina je ostala crnogorska.