Pravda

U jednoj od retkih prilika u kojima su se članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija složile, izglasana je rezolucija protiv finansiranja terorističkih grupa, čija je glavna meta Islamska država. Ova rezolucija je rezultat intenzivnih diplomatskih pregovora ruske i američke strane, koji navode na zaključak da je došlo do otopljavanja odnosa između dve zemlje koje su bile na ivici novog hladnog rata. O nameri dve strane da se konsultuju o Siriji govore česti susreti šefova diplomatija dve vlade, Sergeja Lavrova i DŽona Kerija. Dva dana uoči glasanja u NJujorku Keri je iz Moskve, gde je dugo razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, poručio da bi SAD i Rusija mogle da dovedu do preokreta u Siriji. Dve zemlje imaju zajednički prioritet, a to je borba protiv ID. Sva druga bilateralna pitanja su pala u drugi plan, uključujući i pitanje Ukrajine, iako Vašington ne odustaje od sankcija Rusiji. Andrej Kortunov iz ruskog Saveta za međunarodne odnose kaže da je američka pozicija fleksibilnija, ali da administracija u Vašingtonu ne menja odnos prema Moskvi zbog unutrašnjih prilika. „Čak i da hoće, Obama nema vremena za to, jer se Amerika sprema za izbore. Ali Vašington je svestan da su kapaciteti američke koalicije ograničeni. Pre samo pola godine nadali su se da će njihova vazdušna operacija dovesti do značajnih rezultata, sada je očigledno da nije dovoljna“, ukazuje Kortunov. U međuvremenu je pokrenut takozvani bečki proces, pregovori o sudbini Sirije u kojima učestvuje sedamnaest zemalja — zapadnih sila, Rusije i regionalnih sila. Vašington je napravio veliki zaokret u spoljnoj politici kada je pristao da u razgovorima učestvuje i Iran, saveznik Rusije. Teheran ima odlučujuću ulogu u rešavanju ratnih sukoba u Siriji u kojoj podržava šiite koji se bore protiv ID. Suočen sa neuspehom vojne strategije u Siriji, Vašington je promenio prioritet svojih akcija sa rušenja predsednika Bašara el Asada na borbu protiv terorističke organizacije koja je zauzela veliki deo Sirije i Iraka. U bečkim pregovorima je dogovorena politička tranzicija u Siriji, koja predviđa da se u januaru susretnu predstavnici opozicije i režima, da se za šest meseci formira prelazna vlada, a izbori organizuju za osamnaest meseci. „Bela kuća i dalje ne podnosi Bašara el Asada, ali shvata da sirijski predsednik predstavlja mnogo manju pretnju za SAD i njene saveznike nego ID“, kaže ruski politički analitičar Vladimir Olenčenko. Srpski analitičar Vladimir Trapara ne veruje u političko rešenje u Siriji. „Sumnjam da će doći do političkog rešenja zato što mi pozicije SAD i Rusije deluju nepomirljivo. Lako mogu da se dogovore da Bašar el Asad mora da ode i da mora da se izvrši tranzicija ka nekim drugim političkim snagama. Ali pitanje je da li se slažu oko toga koje će to snage da budu. Mislim da se ne slažu zato što svako hoće svoje ljude na vlasti u Damasku“, kaže sagovornik Sputnjika. Trapara smatra da će u Siriji doći do zamrznutog sukoba po ukrajinskom scenariju, odnosno do prekida vatre ali bez konačnog političkog rešenja. Ovakav ishod je još uvek neizvestan jer je bliskoistočni kontekst mnogo složeniji nego što je to slučaj u Ukrajini. Moskva ocenjuje da međunarodna saradnja u Siriji zavisi od Vašingtona. Bela kuća je odbila inicijativu Moskve o zajedničkoj koaliciji, kojoj se pridružio Pariz. U Siriji i dalje vlada rivalstvo dve koalicije — zapadne na čelu sa SAD, u kojoj učestvuju i zalivske zemlje, i ruske, koja podržava sirijsku vojsku u bori protiv ID. Moskva smatra da Vašington pokušava da spoji nespojivo: borbu protiv terorizma i rešavanje međunarodnih problema sa sopstvenim globalnim projektima.