Italijanski premijer Mateo Renci izjavio je na zasedanju lidera EU u Briselu da je „protiv Evrope pod isključivom nemačkom upravom“.
On je jako zamerio EU što kritikuje Italiju zbog sporosti u rešavanju izbegličke krize, a „ima dvostruke standarde kad je u pitanju Nemačka, recimo u slučaju gasovoda Severni tok 2“. Renci je primetio da je Brisel odbacio gasovod Južni tok, za koji je zainteresovana Italija, a ne smeta mu ništa što nemačke kompanije vode poslove sa Rusijom, uključujući Severni tok 2, iako su na snazi sankcije protiv Rusije. Italijanski premijer smatra da te sankcije u dogledno vreme treba da budu preispitane, a postoje glasovi u EU koji predlažu da se u tom slučaju ponovo razmotri da li je izvodljiv projekat Južni tok. Prema italijanskim medijima, Renci je na zasedanju grupe evropskih socijalista ukazao i na činjenicu da su nemačke kompanije kupile sve aerodrome na grčkim ostrvima. Nemačka kancelarka Angela Merkel se na zasedanju vođa EU snažno založila za uvođenje evropske granične i obalske straže, prema čemu su delimično bili uzdržani predstavnici Italije, Poljske i Mađarske, i za mnogo brže uspostavljanje kontrolnih tačaka na spoljnim granicama Unije za popis i utvrđivanje ko su izbeglice, a ko migranti koji ne mogu da uđu u EU. Evropska komisija je najavila i kaznene mere protiv Italije zbog toga što vlasti u Rimu ne sprovode dovoljno brzo mere za rešavanje izbegličke krize i za uspostavljanje kontrolnih punktova na granicama, što je izazvalo veliku ljutnju Rencija koji je rekao da je Italija skoro dve godine bila napuštena od cele EU kad je krenuo talas imigranata na italijanske južne obale. Renci je sad ljutito reagovao i rekao da „jedna stranka i jedan lider na neprihvatljiv način vrše nadzor nad Evropom“, naglasivši da je „operisan od svake realnosti“ postupak Evropske komisije da Italija bude kažnjena zbog kašnjenja u sprovođenju mera za rešavanje izbegličke krize. Italijanski premijer je kolegama u grupi evropskih socijalista preneo i svoj stav da Nemačka mora da promeni svoje tvrdo zalaganje za oštre mere štednje i za kresanje budžetskih deficita i dugova, kao i da se otvori za politike koje podstiču rast i zapošljavanje.
Pročitajte još:
Izvor: rs.sputniknews.com