Pravda

Tako bi se, u nekoliko reči, mogla opisati ova godina čije poslednje dane upravo brojimo, kiteći jelke i pišući pisma Deda Mrazu. Državni udar se još nije desio, a kad će, ne znamo. Iako ovih dana predsednik Srbije, Tomislav Nikolić hrabro kaže da nikakvog državnog udara nije bilo, i da u priču o državnom udaru nije verovao zato što je dobio procenu da takvih opasnosti nema i što ni u jednom izveštaju BIA i vojne službe bezbednosti nije bilo ni nagoveštaja da se u Srbiji tako nešto sprema, tabloidi i pojedine televizije ne prestaju da bombarduju javnost apokaliptičnim pretnjama koje podižu tiraže i gledanost. Za neke, ovo može zvučati kao priča o Đekni, a za neke ovo je tema sa kojom se nije šaliti. Zanimljivo je, međutim, kako je premijer Vučić izbegao da se izjasni o ovoj temi, ostavljajući je, simbolički, u rukama onih koji su je i izneli na svetlost dana. Tabloidi i pojedine televizije tako ostaju naizgled autonomni vršioci "zaštite države", rade i ono što ne rade službe koje su za to plaćene. Ili predsednika Srbije namerno ne izveštavaju o pokušajima državnog udara, ili premijer Vučić želi da pokaže kako se državnog udara ne plaši, ili mediji namerno pumpaju adrenalinske šokove, kako bi javnost, umorna od bolje budućnosti, imala čime da se zabavi. U tom smislu treba tumačiti i najnoviju aferu, u kojoj se barata jednim starim i javnosti poznatim dokumentom iz emisije "Insajder", a u kojoj su glavni akteri tajkun Miroslav Mišković i američka ambasada. Najnovija afera, naime, ispostavlja dokaz da je Mišković vladao Srbijom. Pametni čitaoci bi, samo iz letimičnog pogleda na ovu vest, mogli da zaključe dve stvari - prva je da Mišković očigledno više ne vlada Srbijom, i a druga je - da američka ambasada vlada Srbijom. Što, kad se sve sabere i oduzme, u stvari znači da je državni udar na delu. To jest, da su institucije ove države samo puki prividi, ostavljeni na videlu zbog forme. Američki ambasador nije ovih dana dao nijedan intervju tim povodom, a što se Miškovića tiče, on je podneo zahtev da mu se vrati pasoš, kako bi mogao da otputuje u Ameriku, na operaciju srca. Ili su pojedini srpski mediji postali neka vrsta simboličkog "Pere pisara iz administrativnog" koji juri da gospodinu ministru prvi javi da je postao ministar, ili je aktuelna srpska predstava nadigrala Nušića i u humoru i u satiri. Mi nismo saznali ko ruši Vučića, ni ko sprema državni udar, ali smo saznali da će se pojedini mediji protiv toga boriti do poslednjeg čitaoca, a saznali smo da državnog udara u stvari nije ni bilo, osim ako se pod državnim udarom i destabilizacijom vlade ne podrazumeva afera sa nedopustivom izjavom ministra vojnog, javnim osudama, njegovim izvinjenjem, premijerovim obećanjem da će ga smeniti, i stanjem na terenu, koje ukazuje da ministar vojni nije smenjen i da je vlada stabilna. Za to vreme, dok se po društvenim mrežama raspreda da li je ministarka Mihajlović viđena za novog ministra vojnog, ili je Amerikanci spremaju za novog lidera, ili je upravo ona kolovođa državnog udara, kako su javljali pojedini mediji "iz dobro obaveštenog izvora" koji se, međutim, nije desio, malo ko primećuje da se o hapšenju drugog čoveka Crne Gore ovde skoro uopšte ne raspravlja. Sudbina Svetozara Marovića, nekadašnjeg ideologa i visokog funkcionera DPS, koji je uhapšen pre nekoliko dana i za koga su tabloidi javili da je čak spremao bekstvo, za srpske medije nije toliko zanimljiva tema. Drugo oko u glavi Crne Gore trenutno se nalazi u Spužu, pa izgleda kao da Crna Gora, sa preostalim okom koje se zove Milo Đukanović, nekome namiguje. Zanimljivo je da iz nekog razloga u ovom trenutku, Srbija na tu temu - žmuri. Iako, nema sumnje da mnogi situaciju posmatraju široko zatvorenih očiju. Milo svoju državu čuva i u Spužu. Srpsku državu čuvaju tabloidi. Zasada, domaći tabloidi samo traže hapšenja, prozivaju tužioce i bave se istražnim radnjama, dok institucije čitaju novine i gledaju televiziju. Od lepih vesti u našim medijima zapaža se jedna: u 2016. živećemo mnogo bolje. Ako smo im verovali za sve ostale vesti, zašto im ne verovati za ovu? Srećna Nova godina.

Pročitajte još:

• DUGIN: Dolazi vreme za vraćanje naših svetinja – Svete Zemlje, Konstantinopolja, Kijeva
• Zašto nam (ne)treba MMF
• TEKST KOJI JE UZBURKAO NACIJU: Srbijo, kuda smo to mi juče krenuli?

Izvor: Novosti