Pravda

Naime Nacrt Građanskog zakonika (GZ), koji će biti na javnoj raspravi do jula iduće godine, predviđa zabranu fizičkog kažnjavanja i zanemarivanja dece, ali ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije roditeljsku "ćušku". Srbija je zabranu zlostavljanja i zanemarivanja deteta preuzela potpisivanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, ali mi nismo bili jedina zemlja koja je odredbu o zabrani zlostavljanja i zanemarivanja shvatila tako da ona ne podrazumeva zabranu svakog fizičkog kažnjavanja, nego samo onih oblika fizičkog kažnavanja, koji imaju teže posledice po dete, ukazala je član Komisije za izradu GZ Olivera Cvejić Jančić. "Zbog toga je Komitet za prava deteta intervenisao i 2006. dao opšti komentar u kome je nedvosmisleno izrazio stav da je - fizičko kažnjavanje deteta, loš način vaspitavanja deteta, i da roditelji treba da se orijentišu na usvajanje pozitivnih metoda vaspitanja koje će omogućiti svakom detetu da razvija svoje sklonosti i sposobnosti", ukazala je Cvejić Jančić. Na taj način će, kako je napomenula, ostati mnogo manje prostora i za nezadovoljstvo dece i da se deca kažnjavaju. Komitet za prava deteta, koji se bavi kontrolom sprovođenja Konvencije takođe je, prema rečima Cvejić Jančić, rekao da "zabrana fizičkog kažnjavanja ne podrazumeva da se privremeno, jednokratno, u određenoj situaciji kada je potrebno reagovati radi zaštite interesa deteta i dobrobiti, primeni jedna ćuška ili batina, ali je naveo da apsolutno nije dopušteno primeniti fizičko kažnjavanje deteta u bilo kom obliku". To, kako je ukazala, znači da fizičko kažnjavanje nije dozvoljeno kao metod vaspitanja deteta, ili kontrolisanja deteta, odnosno kao redovna mera kojom roditelji žele da vaspitaju dete. Zabranom fizičkog kažnjavanja i zanemarivanja deteta i Komisija za izradu GZ teži uspostavljanju standarda vaspitavanja dece ljubavlju i posvećenošću, što ne podrazumeva da dete treba razmaziti ili udovoljavati svakom njegovom hiru. Međutim, kako je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, pisci Nacrta GZ smatrali su da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer bi nekome moglo da se "učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo", rekla je Cvejić Jančić koja je i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ona je podsetila da je u našoj zemlji poslednjih decenija i godina bilo previše nasilja i gotovo svakodnevno čitamo novinske tekstove o neshvatljivom nasilju u društvu, a nije zanemarljiva ni pojava vršnjačkog nasilja koje se ispoljava čak kod dece predškolskog uzrasta. "Ovim predlogom smo želeli da uvedemo nove standarde ponašanja u porodici - bez nasilja, prema kojima bi dete prvo u svojoj porodici bilo vaspitavano tako da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svojoj deci, ni deca dalje prema svojim vršnjacima i ostalima, ukazala je Cvejić Jančić. Pisci Nacrta GZ smatraju da se roditeljski autoritet ne stiče batinanjem dece, ni nasiljem prema njima, već pre svega ličnim primerom, strpljenjem, razumevanjem i većom posvećenošću detetu i njegovim potrebama. Ova zabrana kažnjavanja i zanemarivanja je značajna i sa aspekta povećanog broja slučajeva vršnjačkog nasilja. "Poslednjih godina često se javljaju slučajevi da maloletnici koji su izloženi vršnjačkom nasilju pribegavaju samoubistvu, jer nisu uspeli da dobiju pomoć ni od škole, ni od centra za socijalni rad, ni od ostalih institucija koje su dužne da se time bave", navela je Cvejić Jančić i ukazala da je stepen tolerancije nasilja u Srbiji još uvek visok. Često se za vršnjačko nasillje kaže "dobro, ajde, sad pa nije to baš tako strašno, dešava se", navela je Cvejić Jančić. Međutim, kako je istakla, zabranom fizičkog kažnjavanja dece, ona će u porodici steći model ponašanja koji ne uključuje postizanje cilja kroz fizičko nasilje ili batine. Zbog toga, deca nasilje neće primenjivati ni u svojoj porodici niti van porodice, jer neće dobiti "uzor" da to može da dovede do nekog rezultata, smatra Cvejić Jančić. Prema njenim rečima, pozitivini uticaji i ljubav u porodici mogu uticati na smanjenje vršnjačkog nasilja među decom, koje se javlja čak i kod dece predškolskog uzrasta. "Istraživanje u okviru jednog mentorskog rada na univerzitetu u Novom Sadu je pokazalo da deca već u predškolskom uzrastu vrše nasilje prema drugoj deci i to kroz razne oblike i načine", ukazala je profesorka.

Pročitajte još:

• TV NAMET OD 1. JANUARA: Evo koliko će iznositi RTS pretplata
• Pokret Dveri podržao zahtev portala Bebac
• Kako je najslavljeniji srpski svetac postao Deda Mraz (FOTO)

Izvor: Tanjug