Pravda

Pa čak i ako Nacionalni front u drugom krugu nije uspeo da ostvari pobedu, u prvom krugu za njega je glasalo 35 odsto osoba starih između 18 i 34 godine. Slobodarska stranka je na pokrajinskim izborima u Beču u oktobru dobila 24 procenta glasova birača mlađih od 30 godina. I u Holandiji, Danskoj i Poljskoj raste podrška mladih desničarskim strankama. Jedan od razloga je i čežnja za nacionalnim identitetom u okviru Evropske unije. „Desne stranke dale su težinu identitetu kao temi, a mladi ljudi uvek traže identitet“, ocenjuje 32-godišnji poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Žan-Filip Albreht za nemački list „Di velt“. U Austriji je Slobodarska stranka posebno popularna kod tačno određene grupe mladih: reč je pre svega o mladim muškarcima od kojih je većina slabo obrazovana. Da bi ih pridobio, predsednik stranke Hajnc-Kristij Štrahe trudi se da bude jednostavan i – kul. On ne nosi odela već farmerke i sunčane naočare. Specijalno za izbore u Beču snimljen je spot sa reperom MC Blue. Taj spot se, prema mišljenju Gertraud Dindorfer, direktorke Demokratskog centra Beč, uklapa u recept za uspeh Slobodarske stranke kod mladih. „Ta stranka vodi agresivnu predizbornu kampanju. Stranački program tu ne igra posebno veliku ulogu“, kaže Dindorfer: „Oni imaju vrlo jednostavne, jasne poruke.“ Činjenicu da je ta stranka posebno privlačna baš mladim muškarcima, ona između ostalog objašnjava i time što u toj stranci nema gotovo nijedne političarke. Druga centralna poruka je suprotnost između „mi“ i „oni“. Ta poruka nailazi na plodno tlo posebno u onim zemljama u kojima se vodi intenzivna rasprava o izbeglicama. Među njima je i Austrija. Mnogi mladići lošeg obrazovanja zabrinuti su da bi izbeglice mogle da im oduzmu jednostavnije poslove. I zato se okreću Slobodarskoj stranci, objašnjava Dindorfer. A ta stranka zna kako da ih pridobije. „Članovi te stranke idu u disko-klubove i tamo pridobijaju svoje birače. Oni šire 'crno-bele parole', stvorili su svojevrsnu 'mi-grupu' koju su učinili važnom, a one koji ne pripadaju toj grupi – omalovažavaju“, objašnjava Dindorfer. Ona ističe da ta stranka kao svoje neprijatelje pre svega vidi strance. I drugi političari uspešno primjenjuju tu taktiku. Mađarski premijer Viktor Orban postavio je ogradu protiv izbeglica i građanima na referendumu postavio pitanje da li bi izbeglice koje ilegalno uđu u zemlju trebalo proterati, zatvoriti ili ih osuditi na prisilni rad. I u Nemačkoj je raspoloženje prema izbeglicama postalo manje prijateljsko otkad je sve više njih počelo da pristiže u zemlju. O tome svedoče zapaljeni objekti za smeštaj izbeglica. Ipak, desničarska Nemačka nacionaldemokratska stranka (NPD) još uvek nema toliko pristalica kao slične stranke u Evropi. Trenutno je NPD zastupljen samo u jednom od 16 pokrajinskih parlamenata, naime u Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji, gde je na izborima 2011. godine dobio šest odsto glasova. Politikolog Rudolf van Hilen veruje da mladi u Nemačkoj ne naginju NPD-u jer im država uspešno i redovno ukazuje na to kakve posledice je imala vladavina desničara u nacističkoj Nemačkoj. Ključ imunizacije je u ranoj prevenciji, ističe taj politikolog: „To mlade čini manje prijemčivim za sve oblike ekstremizma: desnog ekstremizma, levog ekstremizma, islamizma... Tu raste jedna jaka i samosvesna generacija.“ Gertraud Dindorfer smatra da društvo mora nešto da preduzme tamo gde nacionalističke stranke imaju sve više uspeha kod mladih. Kaže da bi političari trebalo da se pozabave mladima koji veruju da etablirane stranke ne mogu ništa da im ponude. Ako jaz između nezadovoljnih mladih birača i demokratskih stranaka postane nepremostiv, to bi moglo da ima ozbiljne posledice po Evropu, upozorava Dindorfer: „Taj fenomen u Evropi mora se uzeti za ozbiljno. Što je više neprijateljstva prema strancima i predrasuda, što je veća distanca prema politici, to su veće opasnosti za demokratiju i otvoreno liberalno društvo.“