Pravda

Od tog trenutka, podrška za svemirske programe je počela da opada, pa je uprkos uspešnom sletanju na mesec u julu 1969. došlo do velikog zaokreta u svemirskoj politici SAD. Samo godinu dana nakon što je misija Apollo 11 "osvojila" Mesec, NASA je morala da se nosi sa velikim šupljinama u budžetu, ali je uspela da pošalje još pet misija na Mesec (Apolo 13 nije uspeo da se spusti zbog tehničkih problema). Oživljeni su planovi izgradnje svemirske stanice, a 1970. objavljeno je da će misija Apolo 20 biti otkazana u korist novog projekta – Skylab. Drugog septembra 1970. agencija je najavila poslednje tri Apolo misije: Apolo 15, 16 i 17, ali je u to vreme morala da se nosi sa velikim političkim pritiscima. Naime, Bela kuća je već naredne godine želela da potpuno otkaže Apollo program posle misije 15, ali se NASA ipak izborila da do toga ne dođe. Judžin Sernan je 14. decembra 1972. postao poslednji čovek koji je hodao Mesečevom površinom, a tu titulu drži do danas. Budžet koji je NASA imala pre 1966. više nije bio održiv, naročito onda kada se Amerika suočila sa velikom naftnom krizom 1973. koja je potpuno promenila prioritete te nacije. I dalje se ulagalo u svemirske programe, ali s mnogo više ograničenja nego pre. Ta promena uticala je na to da se istraživanje Meseca, ali i planeta Sunčevog sistema odloži do daljnjeg, a pažnja se usmerila na spejs šatl program. Sve do nedavno američke operacije u svemiru bile su u potpunosti fokusirane na nižu Zemljinu orbitu i slanje sondi na druge planete. To ne znači da je istraživanje Meseca, Marsa i drugih planeta izlišno: poseta njima može nam pružiti sasvim nova znanja o poreklu života na Zemlji, ali i nastanku Sunčevog sistema. Ostaje da se nadamo da će naše odsustvo sa Meseca biti kratkog daha i da će ljudi hodati njegovom površinom barem još jednom za vreme naših života.