Pravda

Na svojoj koži smo osetili nemoć njenih članica koje su podizale žičane ograde ili blokirale državne granice sa Srbijom čak i za teretni saobraćaj. U velikom iskušenju za čovečanstvo reagovali smo bolje nego mnoge članice koje su upozoravane zbog kršenja prava azila, poput Nemačke, Španije, Mađarske i Grčke. Kritike su osnovane, ali i selektivne, ne obazirući se na neravnopravan ekonomski i bitan geografski položaj članica, pogotovu Grčke u koju je od skoro milion, preko mora ušlo čak 758.596 ljudi. Najveći broj sa Bliskog istoka ušao je preko Turske. U građenju lošeg imidža Grčke, kojoj se zamera da nije preuzela kontrolu nad totalnim haosom na Mediteranskim ostrvima, da nije uspela da zaštiti svoje granice, zanemaruje se to da je čuvanje morskih granica mnogo teže od kopnenih, utoliko što se problem na moru ne rešava tako što se jednostavno podigne žica visoka četiri metra ili se vrate natrag ljudi koji beže od rata rizikujući život u čamcima. Štaviše, međunarodno pravo zabranjuje vraćanje uz obavezno spasavanje i pružanje pomoći onima koji se nađu u opasnosti na moru. Grčki Generalni sekretarijat za informisanje i komunikacije navodi da je obalska straža spasila 94.000 života i uhapsila 413 krijumčara. Od Evropskog fonda za azil dobila je svega 33 miliona evra, a iz nacionalnog budžeta je potrošila milijardu. Troškovi bolničke nege izbeglica i migranata dostižu 800.000 evra. Sa prilivom migranata ne može se izboriti nijedna zemlja, a kamoli Grčka, koja je u krizi, a koja zbog svoje geografske pozicije i kao prva tačka EU, trpi najači udar. Treba istaći i dodatnu otežavajuću okolnost u vidu Dablinske regulative kojom su za azilante odgovorne zemlje EU u koje uđe azilant. Nemačka kancelarka Angela Merkel više puta je rekla da regulativa mora da se menja, što bi značilo obaveznu preraspodelu izbeglica koja ne odgovara mnogim zemljama. Zemlje poput Nemačke, Francuske i Švedske, omiljeno odredište migranata, posebno su zainteresovane za jaču kontrolu granica duž grčke pomorske granice sa Turskom, ali kada je Atina tražila pojačanje sa 1.600 graničara, dobila je svega 170. Generalni sekretarijat za informisanje i komunikacije ističe da već sarađuje sa evropskom organizacijom Fronteks na registrovanju i identifikaciji izbeglica na ostrvima Egeja, od kojih je traženo raspoređivanje jedinice za brzo reagovanje na ovim ostrvima. Stvarna šansa da se u ovu zemlju i dalje u EU reguliše priliv je u korenu, u Turskoj. Jasno je da je ona primila najviše, skoro dva miliona ljudi, ali se ipak očekuje da efikasnije pomogne u suzbijanju priliva migranata koji i dalje nadiru ka Grčkoj. Pogotovu jer je u zamenu za strožu kontrolu na granicama i preuzimanju nekih od migranata koji ne ispunjavaju uslove azila u Evropi, Erdoganu ponuđeno tri milijarde evra, ublažavanje viznih restrikcija i brži proces pristupanja EU. Možda bi se, u traženju loših momaka, umesto na zemlje koje su najviše pod pritiskom, poput Grčke, Evropa mogla smelije okrenuti ka Americi koja uopšte ne oseća priliv migranata. Od početka suboka u Siriji primili su svega 1.500 izbeglica. Sve i da primi, kako je Bela kuća najavila, više izbeglica, reč je o neznatnom broju u odnosu na Bliski istok i Evropu. Eventualno povećanje kvote slikovito je opisao Martin O'Mali u jednoj debati predsedničkih kandidata: "Dolazak 65.000 izbeglica u zemlju od 320 miliona je kao da pravite mesta za još šest ljudi na stadionu za 32.000 gledalaca." Iskoristivši trenutak kada je stranački protivkandidat Berni Senders napao predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton jer je kao senatorka glasala za rat u Iraku, podsetivši da je Islamska država direktna posledica američke invazije i haosa koji je potom nastao, O'Mali je podvukao njene rezultate kao državne sekretarke: "Libija je u haosu. Sirija je u haosu. Irak je u haosu. Avganistan je u haosu." Da ne pominjemo popularnog, trenutno vodećeg republikanskog kandidata za predsednika, Donalda Trampa, koji obećava da će sve izbeglice, ako dođe na vlast, jednostavno deportovati.