Pravda

Pred 1.300 novinara ruski predsednik Vladimir Putin održao svoju tradicionalnu pres-konferenciju, koja se krajem svake godine održava u Moskvi. Kao što to obično radi, Putin je iskoristio i tu priliku da saopšti kako će, uprkos teškoćama od prošle godine, privreda okrenuti novi list, da će subvencije i dalje biti na raspolaganju ruskim poljoprivrednicima, dok će porodice sa niskim primanjima biti sačuvane od rastućih cena režijskih troškova. To je deo njegovog starog plana o obnovi tradicionalnog ruskog socijalnog sistema, prema kome za odrešene ruke rukovodstvo zauzvrat garantuje socijalnu stabilnosti i razumnu stopu prosperiteta. Putin je poslao poruku da i dalje može da podnese svoj deo tereta posle udara na rusku ekonomiju, uprkos sankcijama i padu cena energenata. Ali ovogodišnja konferencija bila je bitna i po tome što je ruski lider imao svašta da kaže na temu spoljne politike. Primetno je da Putinovi komentari dolaze neposredno posle dva bitna događaja. Prvo je šef Stejt departmenta DŽon Keri došao u Moskvu kako bi zabio poslednji ekser u kovčeg izolacije Rusije zbog Ukrajine i Sirije, na čemu je Obamina administracija insistirala. Prošle godine Putin se ponovo postavio kao nezaobilazna figura u globalnoj politici a Rusija kao sila koja se ne može zaobići ili ukloniti.

Nekoliko maslinovih grančica

Štaviše, Keri je izneo komentare koji iniciraju da bi SAD mogle da modifikuju svoj četvorogodišnji zahtev za Asadovim odlaskom, o čemu ranije nisu ni pomišljali da pregovaraju. Keri je istakao da cilj SAD nije „promena režima“ u Siriji po svaku cenu, rekavši i ono što Rusi stalno ponavljaju – da narod Sirije mora da odluči o svojoj budućnosti. Istina, Keri je upozorio da SAD ionako ne vide Asadovu budućnost u posleratnoj Siriji. Pre nego što je Keri došao, Kremlj je pozdravio odluku italijanskog premijera Matea Rencija da blokira automatsko proširenje sankcije Rusiji i da tu temu stavi na dnevni red lidera Unije. Iako je izvesno da će se sankcije produžiti, Rencijev potez stavio je do znanja da je brojnim evropskim zemljama dosta, i da će da teže ublaživanju ili potpunom ukidanju sankcija naredne godine. Zato je Putin u svom obraćanju Zapadu ponudio više maslinovih grančica, uključujući i nastavak pokušaja za saradnju u borbi protiv terorističkih organizacija na Bliskom istoku, što Kremlj vidi kao najbolji način za svoju rehabilitaciju posle Ukrajine, gde je priznato da je bilo Rusa među separatistima iako nije potvrđeno formalno vojno prisustvo Rusije na ukrajinskoj teritoriji. Štaviše, pokušaj svaljivanja krivice na ukrajinsku stranu zbog odlaganja i ostalih problema vezanih za sprovođenje Minska-2 zapravo je unovčavanje slabosti koju zapadne prestonice ispoljavaju u Ukrajini. Čitajući između redova, Putin je pokazao volju da se pronađe kompromisno rešenje u Ukrajini sa kojim bi Zapad mogao da živi, dok bi se i dalje tražio prostor za tešnju saradnju oko Sirije. Naravno, ukoliko bi se pitanje Asadove budućnosti sklonilo sa pregovaračkog stola. Pokazivanje da Rusi mogu bez Asada demonstrirano je obimom vojne intervencije, ali pre svega upotrebom vojnih plovila i avijacije sa ruskog tla, što pokazuje da Rusiji nisu potrebni sirijski objekti kako bi projektovala moć u regionu. Konstantna pažnja usmerena na Tursku, tvrdnje da je obaranje ruskog aviona zapravo dodvoravanje Turske Americi i da je Putin spreman da odustane od višegodišnjih napora gradnje rusko-turskih veza. Lični odnos Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana je, čini se, do te mere uzdrman da ga je teško popraviti uprkos ranijim Erdoganovim približavanjem na marginama samita G-20 u Antaliji (iako je pre toga je bilo značajno njegovo prisustvo na prošlogodišnjim zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju). To novo neprijateljstvo ne samo da pokazuje kolika je uvreda Putinu naneta obaranjem aviona, već i da Rusija može sebi da pruušti da u Turskoj igra oštro – uz privid Kerijevog popuštanja pritiska na Asada, čiji odlazak želi i Turska, i nastavak Severnog toka, koji u bezbednosnom i ekonomskom smislu može da zameniti Turski tok.

Prezir prema američkom establišmentu

Naravno, najviše pažnje (u Americi) dobilo je Putinovo pozdravljanje Trampove predsedničke kandidature. Iako je istakao da Rusija nema namera da se meša u američku unutrašnju politiku i da će sarađivati ko god da dođe na mesto predsednika, Putin je ovog mogula i republikanskog takmaca ocenio kao „izuzetnog čoveka“ i „nesumnjivo talentovanog“. To je očigledan presedan u odnosu na ostale svetske lidere koji su omalovažavali Trampa. (Nekoliko sati kasnije, Tramp je odgovorio pozitivno, navodeći da je Putin ugledan svetski lider sa kojim bi mogao da sarađuje). Da li se Putin šali sa američkim medijima, prihvatajući oberučke Trampa kao apsolutnog favorita u anketama, čime troluje Ameriku i stavlja joj do znanja da joj je u administraciji potreban neko kao on? Da li Putin to uzvraća zbog etikete „vodećeg lošeg momka“, koju mu je zalepila većina predsedničkih kandidata, zaričući se da će se držati tog stava? Ili Putin šalje poruku da je istinsko resetovanje odnosa moguće samo sa Trampom u Ovalnom kabinetu? Bilo da Putin veruje da Tramp može da pobedi ili ne (ili je samo bacio oko na analize), on je time pokazao prezir prema većem delu američkog političkog establišmenta. On se već nosio sa dva američka predsednika koji su obećavali fundamentalne promene u američko-ruskim odnosima, ali koji, iz njegovog ugla, nisu uložili ozbiljan politički kapital i podneli rizik kako bi se to stvarno dogodilo. Naprotiv, nastavili su sa okruživanjem Rusije evroatlantskom ekspanzijom. Pohvalama Trampu Putin poziva zapadne lidera da mu dovedu nekog za sto s kim će sarađujući moći da podeli sfere uticaja i da taj bude iz stare pregovaračke škole u stilu 19. veka. Putin je time takođe rekao da nijednog drugog kandidata, ni iz demokratskog ni republikanskog tabora, ne uzima za ozbiljno. Pitanje je ko će se najslađe smejati ako Putin izgubi na kocki i ako mu privreda oslabi. Do sledeće gala večere ćemo videti da li je njegovo viđenje Trampove pobede zasnovano na kredibilnim predviđanjima i da li će se naslednik Baraka Obame u Ovalnom kabinetu ophoditi prema Putinu onako kako to Tramp planira.

Pročitajte još:HIT NA NETU! Poslušajte najnoviju pesmu posvećenu Putinu! (VIDEO)DUGIN: Dolazi vreme za vraćanje naših svetinja – Svete Zemlje, Konstantinopolja, KijevaDUGIN: Svet je u ključanjima koja se mogu završiti – Trećim svetskim ratom

Izvor: The National Interest, Novi Standard