Pravda

NJegov interviju prenosimo u celosti. Šta smatrate najznačajnijim rezultatima Srpske narodne partije godinu dana nakon formiranja stranke? Bez sumnje je to što ljudi iz svih društvenih slojeva pristupaju našoj stranci. Za nekoliko dana, očekujem i osnivanje stotog opštinskog odbora u Srbiji. Priznajem da sam iznenađen što nam najviše prilaze mladi, koji donose novu energiju i snagu. Očekivao sam da je našu decu potpuno zahvatio pesimizam i apatija, ali njima je očigledno trebala pojava državotvorne stranke koja vodi računa o ključnim nacionalnim interesima i koja, istovremeno, kao najveći patriotizam smatra ekonomsku, bogatu i snažnu Srbiju. To smo i na delu dokazali. Snažno smo se borili protiv prodaje Telekoma, držali smo tribine i proteste širom Srbije i pokazali smo da smo u pravu. Telekom nije prodat. Takođe smo organizovali potpisivanje peticije “Ne sankcijama Rusiji” na koju su se građani masovno odazvali i pružili podršku politici prijateljstva s Rusijom. Opet smo bili u pravu. Sankcije Rusiji nisu, niti će ikada biti uvedene! Snažno se zalažemo za borbu protiv korupcije. To smo opet pokazali na delu. Predsednik opštine Čajetina i potpredsednik naše partije Milan Stamatović, sprečio je, i pored ogromnih pritisaka iz vlasti, pljačku državne zemlje na Zlatiboru, vredne 4 milijarde evra. Opet se pokazalo da smo bili u pravu. Snažno sam kritikovao migrantsku politiku vlade, tražeći da se podigne zid na granici s Makedonijom, kao ključnu prepreku nekontrolisanom prilivu migranata. Pokazalo se da je moja ideja ispravna, jer su gotovo svi evropski lideri, postupili poput mene: i mađarski premijer Orban, i britanski premijer Kameron, i češki predsednik Zeman i slovački premijer Fico… Na moju ideju o izgradnji zida, kao ključnom pitanju nacionalne bezbednosti narednih godina, obrušila se čitava vojska takozvanih proevropskih intelektualaca, očigledno u funkciji maskiranih portparola vlasti i pristajanja na ideju da Srbija postane rezervna zemlja za migrante u predsoblju EU. Ali, čak su i oni u međuvremenu shvatili da je moja migrantska politika spasonosna za suverenitet Srbije. Znam da za ideju o zidu neću steći titulu humanitarca godine, ali, što bi reklo “Zabranjeno pušenje” – Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom “Vratniku”. Moja je dužnost da predlažem rešenja koja su teška, ali koja donose pobede i štite interese mog naroda. Naša politika, iako postojimo tek godinu dana, pokazala se pobedničkom u ključnim ekonomskim i nacionalnim pitanjima za Srbiju. Verovatno ste jedina partija koja toliko insistira na ekonomiji. Moguće i zbog toga što ste jedini privrednik koji je na čelu neke partije. Ima li spasa srpskoj privredi? Ne da joj ima spasa, nego može postati zemlja u kojoj građani vrlo brzo mogu osetiti boljitak. Za šest meseci ili godinu dana. Najviše radim u Rusiji, ali sam zbog posla svake nedelje u zemljama Evropske unije, često i u Americi. Sve ove zemlje su u kriznim periodima pomagale najviše svoje preduzetnike i mala preduzeća, jer su u njima videle šansu za rast privredne aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta. Srbi su dobri preduzetnici, vredni, ali moramo da im pomognemo da dođu do kredita po istim uslovima koje imaju njihove kolege u Evropi. U Austriji više od 95 odsto privrede čine mala i srednja preduzeća. To je model privrede na koji Srbija treba da se ugleda. Analizirajući budžet za 2016. godinu, predložio sam vladi da se deo sredstava iz budžeta preusmeri na subvencionisanje bankarskih kamata, čime bi se omogućilo da ljudi lakše i jeftinije dolaze do kredita. Na primer, kredite sa kamatom od šest odsto u evrima, država bi mogla da subvencioniše sa četiri odsto, pa bi privrednik plaćao kamatu od samo dva odsto. Privreda bi prodisala! U budžetu za 2016. za investitore, uglavnom strane, predviđeno je osam milijardi dinara, a da ne znamo kome tačno i koliko tog novca ide. Nemam ništa protiv stimulisanja investitora, ali te stimulacije treba koncipirati tako da proizvedu najveći broj novih radnih mesta. Kada bi se tim novcem subvencionale kamate na kredite domaćim malim preduzećima, sa tih osam milijardi dinara mogli bi da se subvencionišu krediti od čak 200 milijardi dinara ili 1,6 milijardi evra po jeftinim kamatama od 2 odsto! Sa tolikim dodatnim sredstvima domaća preduzeća sigurno bi zaposlila pet-šest puta više radnika od stranih kompanija. Smatraju vas političarem koji ima najjače veze s Rusijom, zbog vaših prijateljskih odnosa s njihovim državnim vrhom, ali i zbog činjenice da ste jedan od retkih stranih privrednika u Rusiji čije je fabrike posetio Vladimir Putin. U vreme kada Srbija otvara pregovore o poglavljima sa EU, kakav bi trebalo da bude njen pogled ka Moskvi? Mi nemamo većeg prijatelja od Rusije. Oni su tu kada je najteže i neverovatno je da u ovakvom surovom svetu golih interesa, Rusija stavlja veto u Savetu bezbednosti na britanski predlog rezolucije o Srbiji kao genocidnom narodu. Da je ta rezolucija usvojena u Ujedinjenim nacijama, Srbi bi zauvek bili žigosani kao genocidan narod. Vladimir Putin nas je spasao od večne sramote u režiji naših takozvanih zapadnih prijatelja, a da nije ništa tražio zauzvrat. Kada je lažna država Kosovo trebala da uđe u Unesko, izdali su nas i najbliži susedi. O glasanju zemalja EU je suvišno i govoriti. Ali je Rusija ta koja je sprečila prijem Kosova u Unesko. Protivnici naše saradnje sa Moskvom kažu – Rusija je daleko, okruženi smo EU i NATO, šta ćemo onda sa Moskvom? Ali, pogledajmo pažljivije kako se ponaša EU prema Srbiji. Tražili su isporuku srpskih generala Hagu, potom su tražili „normalizaciju” odnosa Srbije i lažne države Kosovo, tražili su od vlasti da organizuju gej paradu, sada traže da Srbija razradi „mehanizme za davanje azila” kako bi migranti naselili Srbiju. To uslovljavanje je beskonačno. Otvorena su dva poglavlja u pregovorima, a naše vlasti to slave kao da smo postali prvaci sveta u fudbalu. I dok slave, kriju od naroda da je prvi i jedini uslov za punopravno članstvo Srbije u EU da se odreknemo Kosova što je apsolutno neprihvatljivo. Sa druge strane, Rusija nam pruža podršku u međunarodnim institucijama, nudi nam ekonomsku i vojnu saradnju i ne postavlja nikakve uslove. Niti im pada na pamet da nas bombarduju. Današnji svet nije onaj od pre 10 ili 20 godina. Sada je Rusija globalna sila i Srbija ne treba da se usteže u toj saradnji. I zamislite, ne mora ni da lobira, ne mora ni da moli, dovoljno je da bude to što jeste, i imaće uz sebe Rusiju. Šta je to što SNP najviše zamera ovoj vlasti? Vlastima zameram neuobičajen evrofanatizam, jer on vodi u sunovrat i nacionalno isrcpljivanje. Ja nisam protiv Evropske unije, poštujem sve njene članice, ali Srbija nema interes da postane član ovog saveza država. Interes je glavna pokretačka snaga u politici. U Srbiji se stavlja znak jednakosti između pojma evropejstva i evrofanatizma. Pa ja sam veći evropejac od mnogih koji se fanatično zalažu za ulazak Srbije u EU. Nije evropejstvo odreći se Kosova i Metohije. Naprotiv. Evropejstvo je da se ponašaš kao Slovenci, koji se bore do poslednjeg daha za Piranski zaliv, ili kao Englezi koji su spremni da zarate za male Foklande, evropejstvo je da ne dozvoliš prodaju zemljišta strancima, kao Orban. Evropejstvo je da voliš svoju državu i svoju naciju. Sledi nam izborna 2016. Kojim putem će SNP pred birače? Nastavićemo sa politikom odbrane nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa, kao konzervativna partija centra koja se od svog osnivanja zalaže za vladavinu prava, jake i nezavisne institucije, slobodu medija, zaštitu prava nacionalnih manjina i odbranu prava na slobodu mišljenja. Srbiji je nedostajala snažna partija centra koja će uvesti red u zemlju, u kojoj će građani živeti dostojanstveno i bezbedno. Ne može da se puzajući priznaje Kosovo, a da se očekuje ekonomski rast. Nije zabeležen slučaj u istoriji da je jedna zemlja imala ekonomski rast u isto vreme kada je gubila nacionalno dostojanstvo. Setite se vremena Koštunice, kada se država najenergičnije borila za odbranu Kosova i Metohije, građani su tada živeli najbolje. I Putin je ekonomski preporodio Rusiju onda kada je odlučno stao u odbranu njenih najvažnijih državnih i nacionalnih interesa. Isto tako, i mi moramo da štitimo naše Kosovo i Metohiju, našu Republiku Srpsku, naš srpski narod u Crnoj Gori i Hrvatskoj, moraju naši interesi da nam budu ispred interesa i Evropske unije. Ako budemo tako vodili državu, ubeđen sam, Srbija će se podići i ekonomski i nacionalno i politički.

Pročitajte još:Nikolić: Nije vam ovo Crna Gora„Vučićev režim prepušta 750 hektara gradskog građevinskog zemljišta tajkunima!“OŠTRE OPTUŽBE DSS-a: Šešelj je postao Vučićev potrčko!

Izvor: Nedeljnik