Nije tajna da stranci u Srbiji znaju bolje od nas šta nam je činiti. Kako i kojim putem treba da idemo. Pod uslovom da uopšte znamo kud smo pošli i da li smo prelomili da tamo uopšte treba da idem
Američki ambasador Majkl Kirbi tvrdi da ne traže da priznamo Kosovo, ali nas je podsetio da pojam normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva kosovsku stolicu u UN. Dakle, ne moramo da potpišemo papir da priznamo našu pokrajinu kao samostalnu državu nego samo da je priznamo kao punopravnu članicu Ujedinjenih nacija. Kirbi otvoreno kaže ono što mi već godinama slutimo, a domaći političari ne smeju javno da nam saopšte. Sad kad stvarno znamo šta znači normalizacija, lakše ćemo razumeti naš put ka Evropi. U otvorenim poglavljima, koja smo pre nekoliko dana proslavili, baš ta normalizacija jeste prvi uslov za srpsko-evropske integracije. Naslušali smo se godinama priče da je moguća politika i Kosovo i Evropa. Sad izgleda, kao što je izgledalo i na početku, da će na kraju biti samo – ili Kosovo ili Evropa. Ta surova pravila, koja nemaju veze sa pravdom, drugi diktiraju. Možemo da se durimo, smeškamo, laskamo, žmurimo. Možemo i da zviždućemo, ali Gordijev čvor će stajati ispred Srbije. Cenu znamo. Prvo su nam rekli da UN nisu dobro mesto za kosovsko pitanje. Bolje Euleks, da to rešava Evropa. Bliži su, znaju stanje na terenu. Zauzvrat smo dobili SSP i onu olovku u ruci egzaltiranog Đelića. Tog sporazuma smo se prisetili letos kad su ga Hrvati pogazili, kada su spuštali rampu i izvodili građane sa srpskim pasošima iz autobusa. O normalizaciji smo godinu dana pregovarali u Briselu. Prihvatili prelaze, carine, a dobili ZSO. Ali samo na papiru jer se Priština mesecima navodno guši u suzavcu. Ipak, iz Evrope je stigla sitna knjiga sa dva otvorena poglavlja. Prvo, kosovski ciklus. Kako će se zatvoriti taj ciklus, objasnio je Kirbi. I nemojte se ljutiti na strane ambasadore. Oni nam, pre naših političara, kažu istinu, bez uvijanja. Vlada može da bira: da ishitreno zalupi vrata i gusla kako za nas nema mesta u Evropi ili da kupuju vreme dok oni ne zaborave na ovaj uslov ili dok se mi dovoljno ne odrodimo od Kosova i Metohije. Metohija se ionako sve ređe čuje u Srbiji. Ali ne sme više da prećutkuje pred građanima da iza poglavlja stoji još ovaj uslov. Pokušavajući da izgradi što bolje odnose sa Vašingtonom, Vučić reče da je Kirbi prijatelj srpskog naroda, ali prijatelji ne šalju ovakve božićne čestitke. I to baš kad su u Evropi odlučili od odškrinu neka pomoćna vrata na njihovom dvorištu. S druge strane, možda je ovako i poštenije. Mogli su da sačekaju da zatvorimo 30 poglavlja, pa tek onda da nas bace na leđa. Ali to još ne znači da Srbija nema pravo da odbije tu diplomatsku lakrdiju – da sama ne unosi kosovsku stolicu u UN.