Pravda

"Svako ko tvrdi da postoji plan B govori apsolutnu neistinu, jer ne postoji druga ozbiljna integracija na političkom, ekonomskom i bezbednosnom nivou, niti nas bilo ko zove", istakla je Liht u razgovoru za Tanjug, na kraju godine u kojoj su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Ona dodaje da se nada da je Srbija relativno blizu sveopšteg konsenzusa da želi uspešnu i razvijenu zemlju. Srbija, prema njenom mišljenju, ima dve mogućnosti: da ide ka EU, s nadom da će Unija opstati i ojačati, ili da ostane sama na "periferiji periferije" sa neizvesnim izgledima da "preživi" raznorazne nalete koje sa sobom nosi globalizacija. Upitana da li je Evropa danas isti onaj "san" koji smo sanjali pre 10 godina, a, prema rečima premijera, tek otvaranjem poglavlja "dosanjali", Liht odgovara da je Evropa suočena sa mnogobrojnim izazovima, ali da je i dalje najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva. Na prostoru Evropske unije se nije desio nijedan rat, niti otvoreni konflikt otkad je nastala EU, iako je Evropa kontinent sukoba tokom cele istorije, podseća Liht. Prema njenim rečima, to je sasvim sigurno zbog toga što je EU, kao mirovni projekat, uspela da utiče na sve svoje članice da odustanu od "politike drugim sredstvima" i da nađu kompromis. Na primedbe evroskeptika da će Srbija na putu ka EU ići uz kompromise ili uslovljavanja, Liht odgovara integracije ne znače prećutni pristanak na sve što se stavi pred Srbiju. "To nije pregovaranje dva jednaka partnera i ne može biti, jer ne pristupaju oni nama, nego mi njima, i mi moramo da ispunjavamo određene uslove. Ali, kad govorimo o uslovaljavanju, mi tom terminu dajemo negativan predznak, koji ne zaslužuje", kaže Liht. Ona te uslove poredi sa prijemnim ispitom za Medicinski fakultet ili Matematičku gimnaziju: "Ne možete kuc-kuc na vrata i da postanete student. Čekajte da vidimo da li ste vi sposobni, možete li da pohađate Matematičku gimnaziju. Ako postoje uslovi za upisivanje na neki fakutet, kako mi onda zamišljamo da budemo članica jedne ozbiljne integarcije, a da uslova ne bude", zapitala je ona i opazila da Evropske unije odavno ne bi bilo da se tako ponašala. Pregovori svakako jesu sve teži, naglašava ona, jer je i EU imala dosta negativnih iskustava, ali ističe da nije tačno da predstavljaju samo nametanje evropskih uslova. Na pitanje da li je Kosovo "prijemni ispit" za EU, Liht odgovara da Kosovo jeste ispit utoliko što smo dobar deo položili time što je potpisan Briselski sporazum, a da drugi deo predstavlja primenu. Nije slučajno, kaže Liht, što je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i što je prvi put u ugovornom odnosu sa EU, jer to znači da su pogrešna tumačenja po kojima se samo od Beograda nešto traži, a od Prištine ništa. "Negde na sredini je ono što se zove kompromis. Prema tome, i jedni i drugi će morati ozbiljno da rade na primeni dogovorenog, uključujući i osnivanje ZSO, dakle na normalizaciji stanja", kaže Liht. Navodi da Srbiji do sada niko nije rekao da će na kraju puta morati da prizna nezavisnost Kosova i podseća da ni pet zemalja EU to nije učinilo. Veruje, međutim, da će se jednog dana u Srbiji otvoriti ozbiljna debata o tome kakav model odnosa sa Kosovom želimo - model zapadne i istočne Nemačke ili neku drugu formulu. "A, možda će jednog dana generacije koje dolaze reći - "dosta je bilo, najbolje je za obe zemlje da jedna drugu prepoznaju, priznaju i na taj način preuzimaju kompletnu odgovornost za svakog svog građanina, kao i za celu državu", kaže Liht, ali ističe da to ostaje za vreme kad se pregovori jednom završe. Govoreći o različitom odnosu prema evropskim integracijama koji imaju predsednik i premijer Srbije, ona ne misli da je to veliki problem, ali veruje da je važno da postoji što širi konsenzus o tome na koji način će Srbija učestvovati u tom procesu. Različiti stavovi podstiču debatu u društvu, pa zato ni skepsa prema tom pitanju nije "strašna". "Verujem da proces evrointegracija može da bude uspešan ukoliko je rezultat stalne debate celog društva. O tome šta se pregovara vodi računa tim pod rukovodstvom Tanje Miščević, ali mi treba da debatujemo kakvu Srbiju želimo da ostvarimo i kako pregovori mogu da nam pomognu u ostvarivanju takve Srbije", zaključuje Liht. Liht dodaje i da odnos Srbije i Rusije nije tema koja se na bilo koji način, direktno ili indirektno, pominje u pregovorima, ali naglašava da je postepeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pitanje koje će se pratiti tokom celog procesa pregovora. Liht, međutim, primećuje i da se odnosi i politike u svetu brzo menjaju u zavisnosti od kriza koje nastupaju. "Rusija nije tema, jer nije članica EU. Možda će jednom u budućnosti da bude, ali možda će to biti drugačija Unija. Ništa nije isključeno. Do pre godinu dana svako bi isključivao posetu američkog državnog sekretara Dzona Kerija Moskvi, kao i to da će Putin biti do te mere srećan što ga vidi u Moskvi, pa se to desilo", kaže Liht. Važno je, kako je rekla, da je Nemačka ponovo "otkrila" Srbiju i Balkan, a u kojoj meri će to otkriće doneti konkretne rezultate zavisi prevashodno od nas, Zapadni Balkan bio je proletos potpuno odsutan sa svih radara u Nemačkoj, ali se to promenilo pre svega zato što su uočeni pozitivna uloga i konstruktivan odnos Srbije tokom izbegličke krize, smatra Liht i dodaje da je Nemačka pokazala veoma odgovoran odnos prema našoj zemlji. “U Nemačkoj je prepoznato da smo mi itekako blizu zapadnoj Evropi, da smo prvi sused, da njihova stabilnost i bezbednost tih zemalja u ogromnoj meri zavise od toga kako će se Balkan ponašati i zato je prepoznato kao apsolutno neophodno da se podrže pregovori sa Srbijom”, kaže Liht. Ona navodi da je izuzetno važno što je prvi put posle mnogo godina jedna velika frakcija u nemačkom parlamentu, Socijaldemokratska partija, usvojila deklaraciju o zapadnom Balkanu koji govori o budućnosti regiona u EU. “Do sad smo prepoznavali po neko ime, nekoga ko bi u ime nemačkog parlamenta došao sa spiskom uslova koje Srbija treba da ispuni da bi počela pregovore, a sad imamo ozbiljan dokument, koji je kritičan prema zemljama regiona, ali i prema EU, jer nije dovoljno podsticala region na njegovom putu ka EU”, kaže Liht. Ona ističe da je Nemačka ponovo otkrila Srbiju i Balkan, da se u toj zemlji promenila atmosfera i da smo opet na radaru. “A u kojoj meri će to novo otkriće doneti konkretne rezultate, mnogo zavisi od Srbije”, ističe Liht i dodaje da je Nemačka, najmoćnija ekonomija EU, zainteresovana za investicije, intenziviranje obraznovnih i kulturnih kontakata. Ona ocenjuje da je Srbiji otvaranjem poglavlja u pregovorima sa EU data prava šansa, posle koje više ne sme da traži alibi u nekom drugom, već je sama odgovorna za usklađivanje svojih standarda sa normama i vrednostima EU. “Pre nego što smo dobili poglavlja, mnogo toga smo s pravom zamerali, govoreći da nije u redu što je još 2003. godine u Solunu obećano svim zemljama zapadnog Balkana da će biti deo EU, a da se ništa nije dešavalo. Sada smo, međutim, mi na potezu”, upozorava Liht. Liht smatra da je, s obzirom na to kako sada funkcionišu naše institucije možda prerano misliti na 2019. kao godinu u kojoj Srbija može da ispuni svoj deo obaveza u evropskim integracijama: “Moramo efikasnije menjati sebe, način ponašanja, funkcionisanje države”. Ističe da Srbija mora da jača sve tri grane vlasti, posebno zakonodavnu, i dodaje da celo društvo treba da se uključi u proces evropskih integracija.

Pročitajte još:VUČIĆ PORUČIO IZETBEGOVIĆU: To što želiš – u Srbiji nećeš naći!Milosavljević: Nisam kriv

Liht primećuje da Evropa živi mnogo kompleksnije vreme, da je suočena sa mnogobrojnim izazovima, te da je zato razumevanje evropskih procesa izuzetno važno. Naglašava da se na primeru drugih država pokazalo da hod ka EU nije nužno i put ka svetlijoj budućnosti, jer sve zavisi od onoga ko hoda, a ne samo od cilja. Ona je navela primere zemalja koje su 2004. godine ušle u EU, a koje su, kao i Srbija, imale predistoriju jednopartijskog sistema i iznela uverenje da će se svi problemi rešiti dolaskom na zapad. "Ispostavilo se da to nije tačno, pa je bilo različitih nivoa razočaranja", zaključila je Liht. Izvor: Tanjug