Kineski parlament usvojio je antiteroristički zakon koji, između ostalog, kako prenosi Rojters, dozvoljava da se vojska te zemlje uključuje u operacije protiv terorista u prekomorskim državama.
Prema ocenama zapadnih medija, zakonom je ugrožena sloboda govora, omogućena je kontrola medija, nadzor nad privatnim komunikacijama preko interneta, krađa intelektualne svojine i ometanje rada stranih kompanija koje posluju u Kini. To je već pobudilo američkog predsednika Baraka Obamu da svom kineskom kolegi Si Đinpingu direktno prenese koliko je zabrinut zbog novih propisa. Nije poznato kako je Si odgovorio Obami, ali je iz Pekinga javno poručeno da Kina naprosto radi ono što su i zapadne zemlje već učinile tražeći od firmi koje se bave informacionim tehnologijama da im „pomognu u borbi protiv terorizma”. Zaista, i u Americi i u Evropi kompanije tog profila i kritička javnost se rvu sa zakonima koji omogućavaju obaveštajnim službama da prikupljaju podatke koje građani ostavljaju o sebi preko interneta. Slične su i odredbe iza kojih su sada stali kineski parlamentarci: IT preduzeća će morati da predaju vlastima kodove za šifrovanje podataka, što otvorenim ostavlja ulaz u lične informacije korisnika interneta. Zabrinutost Vašingtona, međutim, nipošto nije podstaknuta samo željom da se građani zaštite od kineskih, ako ne već i od američkih tajnih službi. Belu kuću muči i to što je, mada o tome govori samo nezvanično, ubeđena i da su hakeri koje je unajmila kineska vlada odgovorni za niz proboja u američke baze podataka, odakle su pokrali podatke o državnim službenicima, kao i informacije o američkim preduzećima. Oni su ih, kako se navodi, potom predali njihovim kineskim konkurentima radi sticanja nepoštene prednosti na tržištu. Poslednji akt koji je izglasala kineska skupština nije ni prvi ove godine kojim se, kako se ocenjuje na Zapadu, sužava sloboda poslovanja firmama iz tog dela sveta koje imaju filijale u Kini. Novi zakon je kontroverzan i stoga što ograničava pravo medija da izveštavaju o pojedinostima terorističkih napada, uz obrazloženje da bi predočavanje takvih detalja javnosti moglo voditi tome da ih neko podražava. Zabranjeno je i prikazivanje scena koje su „svirepe i nehumane”. Strani novinari se još odranije žale da su pod pritiskom. Dan pre usvajanja zakona, Kina je saopštila i da neće obnoviti akreditaciju francuskoj novinarki Ursuli Gotje, čime ju je praktično izbacila iz zemlje, kao što je pre tri godine bila primorana da ode i Melisa Čan, dopisnica Al DŽazire. Ministarstvo spoljnih poslova je Gotjeovu optužilo da je podržavala terorizam i zamerilo joj što odbija da se makar izvini za svoje postupke. Novinarska časopisa „Obs” je, naime, napisala da nema dokaza da su napadi u kineskom regionu Sinđang, većinski nastanjenom muslimanskim narodom Ujgurima, povezani s terorističkim organizacijama u inostranstvu. Ona je ocenila da solidarnost Kine s Francuskom nakon masakra u Parizu nije bez prikrivenih motiva jer Peking želi međunarodnu podršku za svoje navode da slučajevi etničkog nasilja u Sinđangu spadaju u problem globalnog terorizma. Kina već neko vreme upozorava na separatistički pokret u Sinđangu i mogućnost da se on poveže s islamističkim radikalima u susednom Avganistanu, čije su vlasti letos procenile da je na njihovoj teritoriji već oko 7.000 stranih boraca, mahom iz bivših sovjetskih republika, koji se spremaju za prodor u centralnu Aziju. Peking je proletos posredovao i u pokušaju da se pokrenu mirovni pregovori između avganistanske vlade i talibana. Pre desetak dana je na sastanku Šangajske organizacije za saradnju Kina predložila ostalim članicama da potpišu sporazum o borbi protiv ekstremizma, ne precizirajući da li bi on mogao podrazumevati razmenu obaveštajnih podataka ili i zajedničke vojne operacije protiv terorista – kakve bi mogle biti olakšane odredbama novog zakona o angažmanu kineske vojske u inostranstvu. Osim antiterorističkog akta, kineski parlament je usvojio i zakon protiv porodičnog nasilja, prvi takve vrste u toj zemlji. On predviđa i zaštitu partnera iz vanbračnih zajednica, ali ne obuhvata i gej parove. Procenjuje se, prenosi Rojters zvanične kineske podatke, da je otprilike četvrtina žena pretrpela nasilje u braku, iako to policiji prijavi svega 40 do 50 hiljada godišnje.
Pročitajte još:
Izvor: Politika