Prvi sastanak mešovite komisije Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve o istorijskoj ulozi kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca biće održan u prvoj polovini sledeće godine.
Odluka pape Franje da se pre konačne odluke o Stepinčevoj kanonizaciji otvori dijalog, međutim, izazvala je brojne potrese među katoličkim klerom u Hrvatskoj. Dijalog o njegovoj istorijskoj ulozi, kako se ocenjuje i u Beogradu i u Zagrebu, prilika je za izgradnju boljih odnosa između katoličkih i pravoslavnih vernika. Za konzervativno krilo Katoličke crkve u Hrvatskoj 2015. je bila loša godina. Prvo je papa Franja, za mnoge neočekivano, formirao komisiju za razgovor sa SPC, a onda su usledile smene biskupa iz tzv. tvrde struje. Na njihovo mesto postavljeni su mlađi i umereni velikodostojnici, verni papi Franji. U ovim potezima Svete stolice prepoznata je namera da se kanonizacija odloži, što je za mnoge bio šok od kojeg se ni do danas nisu oporavili. - Običaj je da hrvatski biskupi nikad javno ne istupaju protiv pape, ali druga je stvar šta lično misle i govore - tvrdi dr Ivica Maštruko, bivši hrvatski ambasador u Vatikanu i dobar poznavalac odnosa u Crkvi. - Pokazalo se to i u "slučaju Stepinac", pa mnogi izražavaju krajnje nezadovoljstvo papinom odlukom da za isti sto sednu visoki predstavnici Katoličke i Srpske pravoslavne crkve. Bez obzira na to, vrh Katoličke crkve u Hrvatskoj želi da ostavi utisak da je Stepinčevo proglašenje za svetitelja za Vatikan gotova stvar, a da je odlaganje tog čina samo pitanje složene procedure. Činjenica je, međutim, da iz Vatikana u Hrvatsku stiže sve više poruka za zahtevom da Kaptol zaustavi ispoljavanje isključivog "turbo-hrvatstva", što se uklapa u papine reformske poteze. Jedan od njih jeste i proterivanje ekstrema iz katoličke jerarhije, pogotovo onih koji korene vuku iz prošlosti. Radikalno prolongiranje finala kanonizacije kontroverznog kardinala iz mračnog doba NDH tumači se kao namera Vatikana da značajno unapredi odnose sa Pravoslavnom crkvom. Poznavaoci geostrateških kretanja tvrde da put Svete stolice do Moskve vodi preko - Beograda. Krajnji cilj pape Franje jeste istorijsko putovanje u Moskvu, što će biti moguće samo u saradnji sa SPC. - Velike promene koje su počele u vrhu Katoličke crkve u Hrvatskoj, dolaskom Ivice Petanja i Jure Bogdana za biskupe, biće nastavljene i u sledećoj godini. Očekuje se da će papa imenovati još najmanje dva, a možda i tri nova biskupa. To će biti napredni ljudi naklonjeni dijalogu i kompromisu - smatraju poznavaoci prilika na Kaptolu. U sedištu SPC, koja se zvanično ne oglašava o pripremama za susret sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, kažu da su spremni za razgovore, ali i napominju da je reč o procesu koji neće kratko trajati. - Sagovornicima iz Vatikana predočićemo dokumentaciju domaćih i stranih istoričara Drugog svetskog rata i istraživača Holokausta, iz kojih se vidi Stepinčeva odgovornost za stradanje srpskog naroda u NDH - napominju u vrhu SPC. - Reč je o kontroverznoj ličnosti, a njegovo proglašenje za svetitelja sigurno ne bi doprinelo dobrim odnosima dve crkve, koji se godinama kreću uzlaznom putanjom.
Radna grupa
Srpska patrijaršija naklonjena je papinoj ideji o prevazilaženju nesporazuma iz prošlosti, ali samo uz objektivni stav prema istoriji i gresima Franjinih prethodnika. U tom smeru se kreću i pripreme za susret dveju komisija koje će pokušati da osvetle njegovu ličnost i ulogu u NDH. Sastav grupe koja će sesti za isti sto sa rimokatolicima još nije konačno utvrđen, ali formiranje timova za razgovore polako ulazi u završnu fazu. SPC će u razgovorima predstavljati tri člana, koliko će imati i Vatikan. Prema saznanjima Večernjih novosti, Srpska patrijaršija pregovara i sa više eminentnih istoričara i profesora, koji će posredno biti uključeni u razgovore sa predstavnicima Svete stolice. Prema nezvaničnim informacijama iz sedišta SPC, trebalo bi da srpski tim bude kompletiran već početkom sledeće godine.
Odgovornost za zločine
Prvo zasedanje mešovite komisije biće održano u Rimu. Prvi zadatak delegacija biće definisanje dnevnog reda i ciljeva rada komisije. Stručni tim Srpske pravoslavne crkve zastupaće stav da je kardinal Alojzije Stepinac svojim činjenjem i nečinjenjem doprineo zločinima koji je NDH počinila nad srpskim narodom. Ovaj stav biće potkrepljen dokumentacijom i nalazima brojnih stranih i domaćih istoričara i istraživača genocida u Drugom svetskom ratu.
Dijalog
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije smatra se pravim čovekom na pravom mestu u kontekstu složenih hrvatsko-srpskih i katoličko-pravoslavnih odnosa. Izuzetnog obrazovanja i tolerancije, čvrsto je podneo i izazove koji su ga dočekali u Zagrebu, uključujući i kamenice koje su poletele ka zgradi u kojoj stanuje. "Slučaj Stepinac", međutim, uvek će ostati kamen razdora između dve crkve. Dijalog u kome će gotovo sigurno učestvovati i vladika Porfirije tumači se kao istorijski korak u pravcu pomirenja i prevazilaženja razlika.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
