Pravda

"Postoje veoma ozbiljni proruski sentimenti u Turskoj. Turska zavisi od Rusije, počevši od turizma, ekonomije, energetike, pa do mnogih geopolitičkih pitanja i problema. Stoga Turska nikad neće drastično pogoršati svoje odnose sa Rusijom iako se povremeno dešavaju periodi u kojima ti odnosi nisu toliko dobri." U uvodnom delu intervjua azerbejdžanski magazin Minval prenosi ove reči ruskog političkog aktiviste, sociologa i politikologa Aleksandra Dugina. Po njemu, Rusija ima poziciju koju Turska delimično odobrava, dok joj se, sa druge strane, jednim delom i protivi. Rusija podržava Asada i bori se protiv ID, dok se Turska bori i protiv Asada i protiv ID. „Amerikanci podržavaju Kurde. Rusija je neutralna u kurdskom pitanju, dok su Turci agresivni. Dakle to su tri različite pozicije. One delimično konvergiraju, ali se u jednoj tački razilaze. Zbog toga Turci imaju mnogo pritužbi na našu politiku u Siriji, koja im uzrokuje probleme. Po pitanju toga kako ovo može uticati na Jermeniju, odgovor je: nikako. U Erdoganovoj politici Jermenija prosto ne postoji, nije nikakav faktor niti mu je uopšte važna na bilo koji način. Postoje određeni turski nacionalisti i kemalistički krugovi koji se bore protiv prevelikog popuštanja po pitanju međunarodnog priznanja genocida nad Jermenima, ali Turska nema realnih interesa u Jermeniji, budući da rešava veliki broj drugih problema. Stoga Jermenija ne spada u primarni, čak ni u sekundarni krug interesa kada se radi o turskoj geopolitici. Ipak, mnogi u Jermeniji veruju da Turska u potpunosti podržava Azerbejdžan. To nije tačno jer Azerbejdžan za tursku geopolitiku ima isti značaj kao i Jermenija. Zapravo, on spada u probleme trećeg ili četvrtog ranga. Turska je u potpunosti fokusirana na sopstvene nacionalne interese. Azerbejdžan i konflikt povodom Nagorno Karbaha, kao i istorijski konflikt Turaka i Jermena, tursku uopšte ne zanimaju. U jednom periodu jermenski faktor je bio korišćen prilikom konfrontacije sa Sovjetskim Savezom i proruskom politikom Jermenije, ali Turska je odustala od agresivne politike prema Kavkazu i praktično ne pokušava da vodi bilo kakvu politiku van granica Turske u tom pravcu. Dugo vremena su tu bile aktivne druge dve struje – islamisti i ostale mreže. Stoga, sa tačke gledišta nacionalnih interesa, Jermenija nema praktično nikakvu vrednost za Erdogana i Ankaru. Amerika nastoji da podstakne tursko-jermenski konflikt u Nagorno Karbahu, dok se Ankara tome oštro protivi, shvatajući da, u situaciji u kojoj se Turska trenutno nalazi, ne postoji interes ili smisao u otvaranju novog fronta i stvaranju dodatnih tenzija. Stoga, ova vlada u Turskoj ne nastoji da radi na razvijanju jermensko-turskih odnosa – tu ne može biti ni pozitivnog ni negativnog razvoja događaja“, naglašava Dugin. Sudeći po njemu, Rusija nema planove u vezi sa Turskom, ali ima u vezi sa Sirijom. Rusija planira da se u Siriji bori do kraja, tj. da u potpunosti vrati moć u ruke Asada i Siriju pretvori u regionalnu bazu za rusku geopolitiku: „Za to je, naravno, potrebno da se stvori posebna vrsta odnosa sa saveznicima. Jermenija je primarni ruski saveznik. Članica je Evroazijske ekonomske unije i potpisnica Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), što znači da imamo zajednički sistem vazdušne i raketne odbrane i integraciju na svim nivoima, uključujući nuklearnu odbranu, tj. nuklearni kišobran koji garantujemo Jermeniji. Shodno tome, ove akcije se odvijaju u okviru plana stvaranja sistema strateške sigurnosti oko Rusije, oslanjajući se na saveznike. Jermenija, pre svih drugih, spada među njih. Ali ta činjenica nema veze sa našim navodnim planovima da pogoršamo odnose ili čak izazovemo rat sa Turskom; to je apsolutno netačno. Ruski uticaj se prosto proširio van naših granica. Mi smo proglasili naše ciljeve. Jedan od njih je oslobođenje Turske od američkog uticaja, kao i uticaja Katara, Saudijske Arabije i Islamske države, dok se u isto vreme profilišemo kao jedan od polova u globalnoj politici. Naravno, Jermenija je sto odsto na našoj strani sa vojno-političke tačke gledišta. Ali to ne znači da je to partnerstvo upereno protiv Turske. Turska igra sopstvenu igru, a naša odbrana je zapravo uperena protiv NATO. U meri u kojoj je Turska članica NATO, ovo jeste upereno protiv nje, ali ne protiv turske kao države i nacije, već protiv NATO kao neprijateljskog bloka koji želi da ostvari globalnu hegemoniju“. Prema mišljenju ovog političkog stručnjaka, ruski savez sa Jermenijom nije uperen protiv Azerbejdžana niti zbližavanje sa Azerbejdžanom smatra neprijateljskim potezom prema Jermeniji. „Rusija je ostvarila prijateljske odnose sa Jermenijom pre nego sa Azerbejdžanom. Prosto se tako istorijski pogodilo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Jermenija je, kao suverena i nezavisna zemlja, odlučila da ipak ostane u sferi uticaja evroazijske geopolitike, geostrategije i ekonomije. Sada vidimo da se sve to institucionalno ovaplotilo kroz članstvo u Evroazijskoj uniji i ODKB. Azerbejdžan je išao drugim putem približavanja Zapadu, ali je postepeno shvatao da orijentacija na druge zemlje, pre svega SAD i Evropu, koja i sama grca u problemima, ne zadovoljava azerbejdžanske interese. Zbog toga je Azerbejdžan nastojao da se povrati na put vođenja evroazijske politike. Rusija ovo podržava sa zadovoljstvom. Ali to ne znači da je ovo na bilo koji način, čak i delimično, neprijateljski u odnosu na Jermeniju. Rusija je neuporedivo veća od Jermenije i Azerbejdžana u svakom smislu, baš kao što su SAD neuporedivo veće od Grčke i Turske, i ne mogu da igraju samo na strani Grčke, a protiv turskih interesa, ili obrnuto. Zapad je instalirao svoj atlantistički poredak. Rusija instalira svoj evroazijski poredak, u kojem će svi učesnici biti zaštićeni, igrati po pravilima i sedeti za pregovaračkim stolom sa podrškom Rusije i drugih država regiona u nastojanju da se reše kontradikcije koje, vredi pomenuti, postoje i između Kirgistana i Kazahstana ili Tadžikistana i Uzbekistana. Rusija je u partnerskom odnosu sa različitim državama, ali pre svega sa bivšim sovjetskim republikama i shodno tome – ne samo u Siriji – kreira pravila igre u kojima će se rešavati regionalne tenzije, čak i međunarodni sporovi. Dakle, ukoliko govorimo o zbližavanju Rusije i Azerbejdžana, to ne bi trebalo stavljati u antijermenski kontekst, prosto zbog toga što Jermenija nije u poziciji da određuje rusku regionalnu politiku. To ne znači da će Rusija žrtvovati strateške interese Jermenije. Ukoliko bi to uradila, izgubila bi sve svoje saveznike. To se ne može dogoditi“, zaključuje Dugin.

Pročitajte još:Na šta treba biti spreman ako zločin Turske prema Rusiji prođe nekažnjenoLAZANSKI: Da li to život pilota Rusa, ili Srbina, manje vredi od života asova iz „Top gana”?

Izvor: Minval/Fort Russ/ Novi Standard