Pravda

U Dejtonu u Ohaju počela je dvodnevna konferencija kojom će se obeležiti 20. godišnjica potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji učestvuju predstavnici aktuelne i ranije administracije SAD kao i nekoliko nekadašnjih učesnika u pregovorima. Među njima je američki diplomata Kristofer Hil, danas dekan na Denverskom univerzitetu i savetnik Olbrajt-Stoundbridž grupe. Intervju Kristofera Hila za "Glas Amerike" prenosimo u celosti. "Ne znam gde bi Bosna bila danas, da nije bilo Dejtona, ali znam da bi bilo mnogo više ljudskih žrtava. Iskreno rečeno – sve teškoće koje je BiH imala u nastojanju da uspostavi jedinstvenu državu bile bi još veće bez Dejtonskog sporazuma", navodi Kristofer Hil. Kada se prisećate tog vremena, šta je bio najteži momenat tokom pregovora? Bilo je mnogo teških trenutaka. Neka teritorijalna pitanja ... jer sa bošnjačkog stanovišta, bilo je gradova koji su brutalno etnički očišćeni ali su, na mapi, ipak završili u Republici Srpskoj u nastojanju da se izbegne veliko pomeranje stanovništva. Bilo je puno problema, ali je najvažnije bilo da se svim učesnicima objasni da je Dejton sporazum da se okonča rat, sa nekim provizornim političkim rešenjima, ali da je na građanima Federacije i Republike Srpske zadatak da izgrade snažniju uniju. Ako pogledate američku istoriju, postojao je ugovor „Članci konfederacije“ (Articles of Confederation) kojeg je posle zamenio Ustav, Dejton je bio nešto nalik tome ali za sada, niko nije otišao dalje od njega. Kakvu ste pouku vi kao diplomata izvukli iz Bosne i šta je cela međunarodna zajednica naučila što bi moglo da se primeni danas? Postoje mnoge krize u svetu danas ali je verovatno najveća - situacija u Siriji. Jedna od pouka je da su sile zainteresovane za sudbinu Bosne – SAD, Britanija, Francuska, Nemačka – morale da se okupe i koncipiraju neki opšti plan, koji smo posle razradili u Dejtonu, gde smo zapravo primenili plan Kontakt grupe. Voleo bih da se sličan proces odigra u Siriji. Ironija je što Rusija nije imala nikakvu vodeću ulogu u Dejtonskom sporazuma a sada ima jednu od vodećih uloga u Siriji, nisam siguran da će to biti zadovoljavajuće rešenje ali moraćemo da vidimo. Kako vidite Bosnu danas, 20 godina kasnije? U Bosni je mir, to je važno, ali nije načinjen dovoljan napredak u institucijama, niti u pridruženju EU. Veliki deo problema je u tome što je EU usporila proces proširenja, ali pred Bosnom je veliki posao. Gde vidite Bosnu kada se bude obeležavalo 30 godina od Dejtonskog sporazuma? Voleo bih da verujem da će ljudi uvideti da moraju da ulože veći napor u integraciju. Znam da mnogi krive Dejtonski sporazum za to što nije bilo većeg napretka ali ponekad su to isti ljudi koji pominju Otomansko carstvo i Austrougarsku imperiju. Mislim da je vreme da ljudi pogledaju sebe, umesto što očekuju da stranci menjaju njihovu zemlju. Kako vidite situaciju na celom Balkanu danas posle Dejtonskog sporazuma i sporazuma koji su usledili? Nerešena pitanja još postoje u Bosni, Kosovu, Makedoniji... Mislim da je u velikoj meri ceo region Balkana trpeo posledice zbog činjenice da je za mnoge zemlje, nakon što je postignut Dejtonski sporazum, postojalo osećanje da Balkan sada treba sam da rešava svoje probleme, i voleo bih da vidim da se veća pažnja pridaje toj situaciji od strane SAD ali i EU. Kad pogledate Kosovo, njega i danas ne priznaje pet članica EU što nije konstruktivna situacija. Zato mislim da mora da postoji razumevanje da smo evo ovde, 20 godina posle Dejtona, ali postoji toliko mnogo nezavršenog posla i treba da izvučemo obnovljenu energiju iz obeležavanja ove godišnjice da bismo završiili nedovršeni posao.